Lečenje diskus hernije - prednosti endoskopske operacije kičme

Dr sci. med. Nenad Živković, neurohirurg i naučni saradnik, koristi minimalno invazivne tehnike u svakodnevnom radu, želeći da implementira najnovije svetske trendove lečenja spinalne patologije u našoj zemlji, a koje je dobrim delom naučio od najboljih svetskih stručnjaka u ovoj oblasti. Iz oblasti neurohirurgije ima više od 50 objavljenih naučnih radova i dve objavljene knjige, od kojih je jedna publikovana u Nemačkoj.

Bol u kičmi oseća između 80 i 90% stanovništva. Degenerativne promene mogu da zahvate sve delove kičmenog stuba - zglobove, međupršljenske diskuse, ligamente, kičmene pršljenove, a kao posledica mogu da nastanu diskus hernija, spondiloza, spondilolisteza, suženje kičmenog kanala i dr.

Najčešći razlog bola je diskus hernija, koja predstavlja pomeranje međupršljenskog diska pri čemu dolazi do uklještenja nerva. Diskus hernija može biti izazavana naglim pokretom, podizanjem teškog predmeta ili usled intenzivne fizičke aktivnosti. Javlja se uglavnom u slabinskom i vratnom, a znatno ređe u grudnom delu kičme. Kada smo mlađi, naši diskovi se sastoje od vode - oko 88%. Kako starimo, disk gubi vodu, postaje krt i podložan pucanju. Tada se dešava da izlazi u spinalni kanal, gde mu anatomski nije mesto i vrši pritisak na nerv. Pri tom pritisku dolazi do lučenja čestica zapaljenja, pa i upale korena nerva. Zapaljenje dovodi do otoka nerva, što sve zajedno sa mehaničkim pritiskom predstavlja složen problem i dovodi do jakog bola i osećaja utrnutosti u ekstremitetima.

U lečenju diskus hernije uključeni su lekari različitih specijalnosti - lekar opšte prakse, fizijatar, neurolog, neurohirurg, ortoped, a u zavisnosti od stepena razvoja i složenosti bolesti. Dakle, lečenje je mutlidisciplinarno.

U 80-90% slučajeva lečenje se svodi na konzervativni tretman i rešavanje akutnog bola koji prođe za 6-8 nedelja. Upala korena nerva se u nekim slučajevima može uspešno lečiti i bioregenerativnim metodama koje uključuju PRP, matične ćelije ili regenerativni serum “Orthokin”.

Promo

Ukoliko nema poboljšanja nakon perioda konzervativno-fizikalnog lečenja, rade se dijagnostičke procedure - magnetna rezonanca ili skener, posle kojih, u slučaju dokazane diskus hernije, može da se razmišlja o operaciji, što uključuje klasične hirurške metode ili minimalno invazivne endoskopske tehnike, kao i invazivne intervencije laserske diskus dekompresije.

Endoskopska operacija kičme je jedina prava minimalno invazivna operacija kojom se postiže maksimalan efekat oslobađanja nerva uz minimalnu traumatizaciju tkiva, kao i znatno manji bol posle operacije, manje krvarenje i brži oporavak. Endoskopska operacija kičme se izvodi u lokalnoj ili opštoj anesteziji, u zavisnosti od pristupa. Aparat endoskop, koji na vrhu ima kameru, uvodi se kroz rez od sedam do osam milimetara do mesta kompresije nerva, koji je pritisnut diskus hernijom ili nekim drugim degenerativnim procesom. Praktično, lekar je odmah na mestu isturenog materijala diska, koji se može ukloniti pod kontrolom vida. Nema mogućnosti nastanka nestabilnosti, jer ligamenti koji stabilizuju kičmeni stub ostaju netaknuti. Nakon toga se radi "zavarivanje" prostora, radiofrekventnom energijom, kroz koji je disk izašao i ujedno se gase receptori bola. Za revitalizaciju kičmenog diska, može se dati bioregenerativni serum. 

Trajanje same intervencije je obično 30 do 45 minuta. Pacijent se otpušta ili istog dana ili nakon perioda praćenja od 24 do 48h. Postoperativni bol i rizici od komplikacija su minimalni, a pacijent najčešće izlazi iz bolnice sutradan posle operacije. To znači da su glavne prednosti ove intervencije: milimetarski rez, direktna vizuelna kontrola lokalnih struktura i manja traumatizacija tkiva, brz oporavka i mali ožiljak.

 

Na žalost, ovu vrstu operacije nije moguće uraditi kod pacijenata sa težim stepenom degeneracije međupršljenskog diska, sa nestabilnošću kičme, kod pacijenata sa znakovima oštećenja kičmene moždine ili deformitetima kičmenog stuba.

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI