Moskva je dugo razmišljala kako i na kom nivou da reaguje na Deklaraciju sa samita u Ankari, koja ima šest članova. Odlučeno je da se oglasi Ministarstvo spoljnih poslova, koje se osvrnulo na Grenland:
"Amerikanci ne kriju svoje razočaranje Severnoatlantskim savezom. Pitanje Grenlanda ne rešava se prema američkom scenariju."
Jasno je da je Moskva pokušala da ishod sastanka na vrhu predstavi kao neuspeh, kako bi makar pokušala da prikrije element koji joj predstavlja najveći problem, piše Jutarnji.
"Konstruktivna agenda za NATO ostaje nizak prioritet. Opšti pravac ostaje nepromenjen, militarizacija evropskog kontinenta, usmerenost na jačanje odbrambenih sposobnosti, pripremu oružanog sukoba sa Rusijom i, naravno, pomoć Ukrajini, koju radikalni elementi unutar saveza koriste kako bi ostvarili iluzorni cilj, da našoj zemlji nanesu 'strateški poraz'", neli su iz MSP Rusije.
Kremlj je, bez sumnje, ostao zatečen samitom. U deklaraciji sa prošlogodišnjeg samita u Hagu, u završnom delu treće tačke, navedeno je: "Saveznici ponovo potvrđuju svoje trajne suverene obaveze da pružaju podršku Ukrajini, čija bezbednost doprinosi našoj."
Deklaracija iz Ankare četvrtu tačku počinje rečima:
"Ukrajina doprinosi transatlantskoj bezbednosti, a saveznici ostaju ujedinjeni u nepokolebljivoj podršci Ukrajini u odbrani njene slobode, suvereniteta i teritorijalnog integriteta."
Reč je o znatno snažnijem diplomatskom izrazu.
Moskvu možda ni takva formulacija, koju su podržale i Sjedinjene Američke Države, ne bi toliko uznemirila da Donald Tramp nije izjavio kako je ukrajinski predsednik "obavio neverovatan posao" i da je bio "veoma efikasan" u ratu.
"Zapravo smo razvili dobar odnos. Teško je poverovati", dodao je Tramp.
"Trampov ankarski zaokret, od otvorene kritike Volodimira Zelenskog do dozvole ukrajinskom lideru da proizvodi američko oružje, bio je ključni trenutak samita lidera NATO-a u Turskoj", piše Financial Times.
Američki predsednik nije napravio potpuni zaokret, ali je reč o važnoj taktičkoj promeni. Pažljivo praćenje Trampovih izjava poslednjih nedelja nagoveštavalo je promenu politike, što se vidi i u najavi da bi Ukrajina mogla da proizvodi protivraketne sisteme Patriot.
U tom kontekstu treba posmatrati i prenošenje ukrajinskog naprednog znanja o proizvodnji bespilotnih letelica američkim kompanijama. Moglo bi se reći da je "ankarski zaokret" počeo odlaskom Zelenskog u zemlje Persijskog zaliva tokom rata protiv Irana, kada im je ponudio ukrajinsko iskustvo u odbrani od iranskih dronova.
I upravo su dronovi jedan od razloga zbog kojih se promenio ukupni pogled saveznika na Ukrajinu, koja više nije samo primalac pomoći, već i pružalac bezbednosti, što odgovara Trampovom transakcionom načinu razmišljanja.
Najveću pažnju izazvala je Trampova izjava o sistemima Patriot, ali još veću težinu ima njegova podrška ukrajinskim napadima na ciljeve duboko unutar ruske teritorije, što je administracija Džoa Bajdena dozvoljavala samo ograničeno i tek u kasnijoj fazi rata.
"To jeste eskalacija, ali i eskalacija koja bi mogla da pomogne okončanju rata", rekao je Tramp.
Iz izjava Jurija Ušakova, savetnika ruskog predsednika, posle telefonskog razgovora Trampa i Putina može se zaključiti da Moskva nije ostvarila ono čemu se nadala.
Ušakov je ponovo govorio o "ogromnom potencijalu obostrano korisne saradnje", na šta je Tramp odgovorio da je preduslov za bilo kakav napredak što skoriji prekid rata u Ukrajini.
Rusija se preračunala, uverena da će Trampa i njegove pregovarače zadržati na svojoj strani obećanjima o unosnim poslovima. Međutim, kriza u Persijskom zalivu promenila je prioritete.
"Prilično je jednostavno, Tramp voli pobednike. A Ukrajina je nedavno počela da pobeđuje", rekao je jedan NATO diplomata za Financial Times.
Američki senator Kris Kuns, demokrata, ocenjuje da Tramp "počinje da shvata da Putin verovatno ne može da pobedi i da rizikuje sopstveni ugled i političku ulogu ukoliko nastavi da ga podržava".
Tramp je Zelenskom u Ankari rekao:
"Vršimo pritisak na Putina. Ne mislim da mu se sviđa ono što se dešava. Ne mislim da je oduševljen situacijom."
Ipak, Tramp i dalje čuva odnos sa Putinom, koga smatra svojim omiljenim autokratom. Novinarima u avionu, na povratku iz Ankare, rekao je da je njegov odnos sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom i dalje "veoma dobar".
Najavljeno je da bi sa Putinom trebalo da razgovara u sredu, posle sastanka sa Zelenskim, ali o tome za sada nema novih informacija.
Komentari (0)