Rumunski parlament izglasao je nepoverenje vladi premijera Ilije Boložana, čime je okončan mandat proevropske administracije u trenutku duboke političke i ekonomske krize. Za smenu je glasao čak 281 poslanik, dok su četiri bila protiv, a tri glasa bila su nevažeća. Premijer je odmah nakon glasanja napustio zgradu parlamenta, čime je simbolično potvrđen kraj jedne od najkontroverznijih vlada u novijoj istoriji zemlje.

Inicijativu za rušenje vlade pokrenuli su poslanici Socijaldemokratske partije (PSD), Alijanse za ujedinjenje Rumuna (AUR) i partije PACE, uz ukupno 254 potpisa. Predlog je nosio oštar naziv „Stop Boložanovom planu za uništavanje ekonomije“, što jasno pokazuje koliko su političke tenzije eskalirale.

Zašto je pala vlada Ilije Boložana

Glavni razlog političkog sloma leži u raspadu tzv. „velike koalicije“ i neočekivanom savezu ideološki suprotstavljenih partija. Presudan trenutak bio je kada je PSD, koji je do tada bio deo vlasti, krajem aprila 2026. povukao podršku vladi, tvrdeći da mere štednje koje je uveo premijer najviše pogađaju najsiromašnije slojeve društva.

Boložan, poznat kao tehnokrata i bivši gradonačelnik Oradee, insistirao je na oštroj fiskalnoj disciplini kako bi smanjio budžetski deficit od oko 9% BDP-a. Njegove reforme podrazumevale su smanjenje javne potrošnje i kontrolu državnih rashoda, ali bez političkih kompromisa sa partnerima.

Upravo taj rigidni pristup doveo je do političke izolacije. Kako prenosi agencija Associated Press (AP), premijer je u obraćanju poslanicima pred glasanje upozorio da je predlog za smenu „ciničan i veštački“, ali nije uspeo da zaustavi politički talas protiv sebe.

Konačan udarac bio je neočekivani savez – socijaldemokrate su glasale zajedno sa desničarskom opozicijom, uključujući AUR, čime je obezbeđena većina za rušenje vlade. Ovaj potez dodatno je produbio krizu koja traje još od kraja 2024. godine, kada je Ustavni sud poništio predsedničke izbore zbog sumnji u rusko mešanje.

U međuvremenu, prema političkim analizama, značajno je ojačala krajnja desnica, posebno AUR, koja u pojedinim anketama ima između 37 i 40 odsto podrške.

Šta sada čeka Rumuniju

Nakon pada vlade, Rumunija ulazi u period političke neizvesnosti bez jasne parlamentarne većine koja bi mogla brzo da formira novu administraciju. Iako su partije zajedno srušile Boložana, njihovi interesi se razilaze kada je reč o formiranju nove vlasti.

Jedna od opcija o kojoj se govori jeste rekonstrukcija postojeće koalicije sa novim premijerom, ali nije jasno da li postoji politička volja za takav scenario.

Prema navodima AP, Boložan će najverovatnije ostati na funkciji privremenog premijera sa ograničenim ovlašćenjima, dok predsednik Rumunije Nikušor Dan započinje konsultacije sa političkim akterima kako bi pronašao rešenje za izlazak iz krize.

Problem je što vremena nema mnogo. Rumunija se nalazi pod pritiskom Evropske unije, jer bi mogla da izgubi oko 10 milijardi evra iz fondova EU ukoliko do avgusta 2026. ne sprovede ključne reforme. Pad vlade sada direktno ugrožava te planove.

Šta to znači

Politički haos u Bukureštu mogao bi imati ozbiljne posledice – od ekonomskog usporavanja do rasta populističkih i evroskeptičnih snaga. Ujedno, ovo je signal i za Brisel da se proevropski kurs u Rumuniji suočava sa ozbiljnim izazovima.

U narednim nedeljama očekuju se intenzivni pregovori, ali bez garancije da će brzo doći do stabilne vlade. Dok političari traže rešenje, Rumunija ostaje u vakuumu vlasti – u trenutku kada joj je stabilnost najpotrebnija.