Predsednik SAD Donald Tramp najavio je da će SAD danas pokrenuti operaciju "Sloboda" - bezbedno izvlačenje brodova iz Ormuskog moreuza. Iz Teherana upozoravaju da će se svako mešanje Sjedinjenih Američkih Država u novi pomorski režim Ormuskog moreuza smatrati kršenjem primirja. Za to vreme, nastavlja se sukob Izraela i Hezbolaha.

CENTCOM: Raketni razarači u akciji

Raketni razarači američke mornarice trenutno deluju u Arapskom zalivu nakon što su prošli kroz Ormuski moreuz u svrhu podrške "Projektu Sloboda". 

Američke snage aktivno pomažu u naporima za obnavljanje tranzita za komercijalni brodarski saobraćaj. Kao prvi korak, dva trgovačka broda pod američkom zastavom uspešno su prošla kroz Ormuski moreuz i bezbedno su krenula svojim putem.

Rojters: Većina isporuka u Ormuskom moreuzu obustavljena, uprkos obećanju SAD

Uprkos obećanju predsednika SAD Donalda Trampa da će Vašington početi sa naporima da se omoguće isporuke kroz Ormuski moreuz, danas jedva da je bilo pomorskog saobraćaja, objavio je Rojters, pozivajući se na podatke servisa za praćenje plovidbi MarineTraffic.

Samo jedan tanker, i to sankcionisani brod za prevoz tečnog naftnog gasa srednje veličine, zajedno sa nekoliko teretnih brodova i brodom za polaganje kablova, ušao je u Omanski zaliv ovog ponedeljka.

Kako se navodi, nisu viđeni tankeri ili drugi komercijalni brodovi koji čekaju u redu za tranzit, a nemačka brodarska grupa "Hapag-Lloyd" saopštila je da je tranzit za njene brodove i dalje nemoguć zbog nejasnoće oko procedura bezbednog prolaza.

Centralna komanda SAD (CENTCOM) najavila je da će danas početi da pomaže u obnavljanju slobode plovidbe kroz moreuz, dok će nastaviti blokadu iranskih luka.

Brodarsko udruženje Baltički i međunarodni pomorski savet (BIMCO) saopštilo je da brodska industrija nije dobila nikakve smernice u vezi sa američkom operacijom i njenom namerom, dok je ukupna bezbednosna situacija ostala nepromenjena.

Ceo tekst možete pročitati OVDE.

Ekspert agencije Mudis upozorava na svetsku recesiju ako nafta Brent bude oko 125$

Svetska ekonomija bi mogla da padne u blagu recesiju ako cena nafte Brent duže vreme bude oko 125 dolara po barelu, upozorava šef odeljenja za međunarodnu ekonomiju u agenciji Mudis Gaurav Ganguli.

Za sada, kako navodi Ganguli za CNBC, osnovni scenario i dalje predviđa da bi sukob na Bliskom istoku mogao relativno brzo da se završi.

Američki predsednik Donald Tramp je sinoć najavio da će pokrenuti operaciju za spasavanje tankera koji su blokirani zbog zatvaranja Ormuskog moreuza, ali su cene nafte Brent danas ponovo skočile na više od 112 dolara po barelu nakon izveštaja o novoj eskalaciji bezbednosnih tenzija u Persijskom zalivu.

Prema informacijama medija, dve rakete su navodno pogodile američki ratni brod nakon što je ignorisao upozorenja Irana, iako je visoki američki zvaničnik kasnije negirao da je do napada došlo.

Prema procenama analitičara, čak i ako se zaglavljenim tankerima omogući izlazak iz Persijskog zaliva, moguć je nastavak poremećaja u trgovini energentima. Naftni kartel OPEC plus je u nedelju najavio da će povećati proizvodnju za 188.000 barela dnevno, što je relativno mali rast u poređenju sa gubicima proizvodnje izazvanim aktuelnim sukobima, ocenjuju analitičari.

UAE optužuje Iran za napad na tanker za naftu u Ormuskom moreuzu

Ujedinjeni Arapski Emirati danas su optužili Iran da je dronovima napao prazan tanker za sirovu naftu koji pripada državnoj naftnoj firmi iz Abu Dabija dok je pokušavao da prođe kroz Ormuski moreuz.

Jedinica za pomorsku energetsku logistiku Nacionalne naftne kompanije Abu Dabija (ADNOC) saopštila je da je tanker pod nazivom "Baraka" bio prazan kada su ga napala dva drona i da nije bilo povređenih, prenosi Rojters.

"UAE su dodatno naglasili potrebu da Iran zaustavi ove ničim izazvane napade, osigura svoju punu posvećenost trenutnom prekidu svih neprijateljstava i potpunom i bezuslovnom ponovnom otvaranju Ormuskog moreuza", saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova Ujedinjenih Arapskih Emirata.

Agencija za pomorske trgovinske operacije Ujedinjenog Kraljevstva saopštila je ranije da je tanker pogođen nepoznatim projektilima dok se nalazio oko 78 nautičkih milja severno od Fudžejre.

Iran je blokirao ulazak i izlazak iz Persijskog zaliva većini neiranskih brodova otkako su SAD i Izrael počeli da ga napadaju, podseća Rojters i dodaje da je Teheran pretio da će napasti neovlašćene brodove dok prolaze kroz moreuz, kroz koji se transportuje oko petina svetskih pošiljki nafte i gasa.

Američka Centralna komanda demantuje da je američki brod pogođen kod Ormuskog moreuza

Američka Centralna komanda (CENTCOM) demantovala je tvrdnje iranskih snaga o tome da je brod američke mornarice pogođen raketama dok se približavao Ormuskom moreuzu.

"Iranski državni mediji tvrde da je Korpus islamske revolucionarne garde (IRGC) pogodio američki ratni brod sa dve rakete. Istina je da nijedan brod mornarice nije pogođen. Snage Sjedinjenih Američkih Država pružaju podršku 'Projektu Sloboda' i drže pomorsku blokadu iranskih luka", navodi se u saopštenju CENTCOM-a.

Ranije danas, iranski mediji su preneli da su dve iranske rakete pogodile brod američke mornarice koji je pokušao da uđe u Ormuski moreuz, sprečivši ga na taj način da to i učini. Brod američke mornarice pogođen je u blizini iranskog obalskog grada Džask, nakon što je ignorisao upozorenje Korpusa islamske revolucionarne garde (IRGC) da se zaustavi. Iranska vojska takođe je saopštila da je sprečila američki ratni brod da prođe Ormuskim moreuzom "snažnim i brzim upozorenjem", uz naznaku da će uskoro biti objavljeno više informacija.

Visoki iranski zvaničnik kaže da je ispaljen hitac upozorenja.

Ceo tekst možete pročitati OVDE.

Isa: Sastanak Auna i Netanjahua ne bi predstavljao gubitak ili ustupak za Liban

Sastanak između predsednika Libana Žozefa Auna i izraelskog premijera Benjamina Netanjahua ne bi predstavljao "gubitak ili ustupak" za Liban, izjavio je danas američki izaslanik za Bejrut Majkl Isa.

"Da li je Netanjahu neka vrsta bauk figure? On je samo još jedna strana u pregovorima", rekao je on novinarima, javljaju libanski mediji, prenosi Tajms of Izrael.

U trenutku kada su libanski lideri podeljeni oko mogućnosti razgovora, američka ambasada u Bejrutu intenzivno pokušava da ubedi Auna da prihvati sastanak sa Netanjahuom u Vašingtonu, uz argument da bi to moglo da pomogne obnavljanju suvereniteta države na celoj teritoriji, navodi izraelski portal.

Isa je kazao da bi Aunu put u Belu kuću omogućio da iznese zahteve Libana, posebno da svaki pedalj Libana ostane i bude vraćen toj zemlji.

Najnoviji rat između Izraela i Hezbolaha počeo je 2. marta, kada je Hezbolah ispalio rakete i dronove na severni Izrael, u znak podrške Iranu koga su dva dana pre toga napale Sjedinjene Države i Izrael, a Izrael je od tada izveo stotine vazdušnih napada i pokrenuo ograničenu kopnenu invaziju na južni Liban.

Desetodnevni prekid vatre u Libanu, koji je proglašen uz posredovanje Vašingtona, stupio je na snagu 17. aprila, a kasnije je produžen za tri nedelje.

Mediji: Iran ispalio rakete na brod američke mornarice na prilazu Ormuskom moreuzu

Dve iranske rakete pogodile su brod američke mornarice koji je pokušao da uđe u Ormuski moreuz, sprečivši ga na taj način da to i učini, prenela je danas agencija Fars, pozivajući se na lokalne izvore.

Brod američke mornarice pogođen je u blizini iranskog obalskog grada Džask, nakon što je ignorisao upozorenje Korpusa islamske revolucionarne garde (IRGC) da se zaustavi. Iranska vojska takođe je saopštila da je sprečila američki ratni brod da prođe Ormuskim moreuzom "snažnim i brzim upozorenjem", uz naznaku da će uskoro biti objavljeno više informacija.

Ceo tekst možete pročitati OVDE.

Lekovi u Iranu naglo poskupeli od početka rata sa SAD i Izraelom

Cena lekova u Iranu naglo je porasla otkako je počeo rat te zemlje sa SAD i Izraelom, izjavio je Grigor Simonjan, šef misije Lekara bez granica u Iranu.

"Zdravstveni sistem je bio sasvim dovoljan da pokrije potrebe, čak i sa lokalno proizvedenim medicinskim materijalom. Ali poremećaji rata idu dalje od toga. Lanci snabdevanja generalno su pogođeni. To vrši veći pritisak. Naravno, cena lekova je takođe porasla. I mi smo to primetili", rekao je Simonjan, prenosi Al Džazira.

Kako je ocenio, misija Lekara bez granica poslednjih nedelja beležila je sve veći broj pacijenata, uz nagli porast njihovog broja otkako je objavljeno primirje.

"Pacijenti se osećaju veoma nesigurno u vezi sa tim šta će se dalje desiti. Imali smo veliki porast broja konsultacija tokom ovog perioda. Neizvesnost je svakako uznemirujuća i za pacijente", rekao je Simonjan.

Iranski zvaničnici, u međuvremenu, kažu da su cene pojedinih lekova udvostručene, dok su cene drugih porasle za čak 1.000 odsto, zbog nestašice osnovnih sastojaka i materijala, prenosi Al Džazira.

Kako se navodi, nestašice proističu iz decenija američkih sankcija, kao i američko-izraelskih udara na zdravstveni sektor, uključujući i najveće iranske farmaceutske kompanije.

Pritisak je pojačan američkom blokadom iranskih luka, a zvaničnici kažu da se cena do 20 odsto svih lekova promenila.

Makron: Iran i SAD zajedno da otvore Ormuz, FRA ne učestvuje u Projektu Sloboda

Francuski predsednik Emanuel Makron pozvao je danas na zajedničko otvaranje Ormuskog moreuza dogovorom između Irana i Sjedinjenih Američkih Država.

Makron je, u izjavi uoči početka Samita Evropske političke zajednice (EPZ) u Jerevanu, isključio bilo kakvo učešće Francuske u "Projektu Sloboda" koji je sinoć najavio američki predsednik Donald Tramp za ponovno uspostavljanje slobode plovidbe u Ormuskom moreuzu, prenosi BFM TV.

"Nećemo učestvovati u nečemu što nije jasno", istakao je Makron.

Osvrnuvši se na situaciju na Bliskom istoku, on je, takođe, ocenio da je ključno poštovati primirje između Izraela i Libana.

"To je obaveza koju su strane preuzele i to kažem radi suvereniteta, nezavisnosti Libana i zaštite civilnog stanovništva", rekao je Makron.

Iranske snage upozorile američku mornaricu da ne ulazi u Ormuski moreuz

Iranske snage upozorile su danas američku mornaricu da ne ulazi u Ormuski moreuz, nakon što su Sjedinjene Američke Države najavile da će ovog jutra započeti akciju oslobađanja brodova zaglavljenih u moreuzu i Persijskom zalivu.

"Više puta smo rekli da je bezbednost Ormuskog moreuza u našim rukama i da bezbedan prolaz brodova mora da se koordiniše sa iranskim oružanim snagama", navodi se u saopštenju iranske vojske, a prenosi Rojters.

Američki "Projekat Sloboda", koji za cilj ima bezbedno izvlačenje brodova iz Ormuskog moreuza započeće danas, prema najavama američkog predsednika Donalda Trampa i Centralne komande američke vojske.

Saopšteno je da ta operacija uključuje razarače sa navođenim raketama, više od stotinu kopnenih i pomorskih letelica, bespilotne platforme i oko 15.000 pripadnika vojnih snaga.

Tramp je sinoć poručio da je reč o "humanitarnoj inicijativi" za zemlje koje nisu uključene u sukob na Bliskom istoku.

Arakči i šef pakistanske diplomatije razgovarali o situaciji na Bliskom istoku

Pakistanski ministar spoljnih poslova Mohamed Išak Dar i iranski ministar spoljnih poslova Abas Arakči razgovarali su danas o situaciji na Bliskom istoku i diplomatskim akcijama Pakistana. Arakči je izrazio zahvalnost za "konstruktivnu ulogu Pakistana i iskrene posredničke napore", saopšteno je iz Ministarstva spoljnih poslova Pakistana, prenosi Al Džazira.

Dar je "potvrdio posvećenost Pakistana konstruktivnom radu" i naglasio da dijalog i diplomatija ostaju jedini put ka mirnom rešavanju problema i postizanju trajnog mira i stabilnosti u regionu i šire.

Arakči je krajem aprila boravio u poseti Pakistanu, gde je sa tamošnjim zvaničnicima razgovarao o "izvodljivom okviru" za okončanje rata protiv Sjedinjenih Američkih Država i Izraela. On je nakon posete Pakistanu putovao u Oman i Rusiju.

Bagei: Iran primio odgovor SAD na predlog od 14 tačaka, razmatramo ga

 Iran je primio odgovor Sjedinjenih Američkih Država na svoj predlog od 14 tačaka preko Pakistana i trenutno ga razmatra, saopštio je sinoć portparol iranskog Ministarstva spoljnih poslova Esmail Bagei. Bagei je za iranske medije naveo da je Teheran u fazi analize američkog odgovora, koji je dostavljen posredstvom Pakistana, navodi Al Džazira.

On je istakao da je iranski plan od 14 tačaka isključivo vezan za okončanje rata, kao i da u ovoj fazi ne postoje pregovori o nuklearnom programu između dve strane.

Bageijev savetnik rekao je za Al Džaziru da odgovor Sjedinjenih Američkih Država na predlog Teherana sadrži određene izmene i dopune koje će biti vraćene preko Pakistana.

Kako je naveo, odgovor SAD je stigao pre nekoliko sati, a Teheran je više puta naglasio da je trenutno fokusiran na okončanje sukoba sa Sjedinjenim Američkim Državama.

Dodao je da iranski predlog uključuje završetak rata na više frontova, uključujući Liban, kao i razmatranje situacije u Ormuskom moreuzu. Poručio je da "niko ne može da ostvari ciljeve pritiskom na Iran", uz tvrdnju da su SAD koristile Ormuski moreuz za dopremanje podrške svojim snagama u regionu.

Takođe je najavio da će Iran sarađivati sa Omanom u sprovođenju određenih mera koje bi imale za cilj sprečavanje napada na iransku teritoriju. Al Džazira je ranije juče prenela, pozivajući se na izvore, da se u iranskom predlogu Sjedinjenim Američkim Državama o okončanju rata zahteva da se rat i "svi problemi" okončaju u roku od 30 dana, na način da se rat okonča, ali primirje ne produži, prenela je Al Džazira, pozivajući se na izvore.

Prema rečima izvora katarske televizije, u predlogu se poziva na okončanje američkih sankcija Iranu, okončanje pomorske blokade Irana, povlačenje američkih snaga iz regiona, kao i prestanak neprijateljstava uključujući rat Izraela protiv Libana. Izvori su naveli da iranski plan ima tri glavne faze, pri čemu bi u prvoj bio postepeno otvoren Ormuski moreuz i prestala američka pomorska blokada Irana, a Teheran bi preuzeo odgovornost da ukloni morske mine iz tog područja.

U drugoj fazi predviđen je povratak Irana obogaćivanju uranijuma, prestanak napada na Iran i saveznike, ukidanje sankcija i oslobađanje zamrznutih sredstava. U trećoj fazi, Teheran je predložio stupanje u strateški dijalog sa arapskim susedima i izgradnju bezbednosnog sistema koji obuhvata čitav Bliski istok. Plan predviđa prestanak agresije i od SAD i Izraela.

Tramp: Iranski predlog neprihvatljiv, Izrael ne bi postojao bez mene i Netanjahua

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp izjavio je u nedelju da je upoznat sa novim iranskim predlogom i da ga smatra neprihvatljivim, uz tvrdnju da Izrael ne bi postojao da nije njega i premijera te zemlje Benjamina Netanjahua.

U izjavi za izraelski javni servis Kan, Tramp je rekao da je "razmotrio novi iranski predlog i da on nije prihvatljiv za njega", ističući da se "operacija odvija odlično".

Tramp je ponovio i poziv izraelskom predsedniku Isaku Hercogu da pomiluje Benjamina Netanjahua, ističući da je, kako je naveo, "reč o premijeru ratnog vremena".

"Izrael ne bi postojao bez mene i Bibija (nadimak) Netanjahua. Potreban vam je premijer koji može da se fokusira na rat, a ne na gluposti", zaključio je Tramp. Tramp je početkom marta ponovo pozvao Hercoga da pomilovanje Netanjahuu, odnosno da bude oslobođen optužbe za korupciju, rekavši da premijer ne bi trebalo da ima ništa na umu osim rata sa Iranom.

"Ne želim da bilo šta muči Bibija osim rata sa Iranom. Hercog je sramota, pet puta mi je obećao da će dati Bibiju pomilovanje", izjavio je Tramp svojevremeno za izraelsku televiziju N12.

Netanjahu je prvi izraelski premijer koji je optužen za podmićivanje, prevaru i kršenje poverenja koje datiraju još iz 2019. godine, a što je on negirao. Tramp je nekoliko puta ranije pozvao izraelskog predsednika Isaka Hercoga da Netanjahuu odobri pomilovanje.

Netanjahu je podneo zahtev za pomilovanje u novembru. Hercog je u prošlosti osporavao Trampovu tvrdnju da je obećao da će Netanjahuu odobriti pomilovanje i u februaru je, kao odgovor na sličan Trampov poziv, izjavio da je Izrael suverena država kojom upravlja vladavina prava.

Aksios: Američki brodovi neće nužno pratiti komercijalne brodove kroz Ormuski moreuz

Američki "Projekat Sloboda", koji za cilj ima bezbedno izvlačenje brodova iz Ormuskog moreuza, neće nužno uključivati brodove američke mornarice kao pratnju komercijalnim brodovima, preneo je danas portal Aksios pozivajući se na dva neimenovana američka zvaničnika.

Jedan od zvaničnika rekao je da će brodovi američke mornarice "biti u blizini" u slučaju da bude potrebno sprečiti iransku vojsku da napadne komercijalne brodove koji nastoje da prođu kroz moreuz.

Zvaničnici su naveli da će američka mornarica pružiti komercijalnim brodovima informacije o "najboljim pomorskim rutama" kroz Ormuski moreuz, pre svega kad je reč o pomorskim putevima na kojima iranska vojska nije postavila mine. 

CENTCOM: Projekat Sloboda uključuje razarače, 15.000 pripadnika vojske, letelice

Snage američke Centralne komande (CENTCOM) saopštile su da će danas započeti izvedbu "Projekta Sloboda" s ciljem obnavljanja komercijalnih plovidbi kroz Ormuski moreuz, i to pod rukovodstvom američkog predsednika Donalda Trampa.

U saopštenju CENTCOM-a objavljenom na mreži Iks navodi se da "Projekat Sloboda" uključuje razarače sa navođenim raketama, više od stotinu kopnenih i pomorskih letelica, bespilotne platforme i oko 15.000 pripadnika vojnih snaga.

"Naša podrška ovoj odbrambenoj misiji je neophodna za regionalnu bezbednost i globalnu ekonomiju, jer takođe održavamo pomorsku blokadu", poručio je komandant CENTCOM-a admiral Bred Kuper.

Cilj misije je pružanje podrške trgovačkim brodovima koji tranzitiraju Ormuskim moreuzom, dodaje se u saopštenju. Dodaje se da je američki Stejt department prošle nedelje najavio novu inicijativu za poboljšanje koordinacije i razmene informacija među međunarodnim partnerima u podršci pomorskoj bezbednosti u moreuzu.

Pored toga, ističe se da će tokom izvođenja "Projekta Sloboda" pomorske vojne akcije biti kombinovane sa diplomatijom. 

Azizi: Ormuskim moreuzom i Persijskim zalivom neće upravljati Trampove zablude

Šef Komisije za nacionalnu bezbednost parlamenta Irana Ebrahim Azizi objavio je upozorenje da će se svako mešanje Sjedinjenih Američkih Država u novi pomorski režim Ormuskog moreuza smatrati kršenjem primirja.

"Ormuskim moreuzom i Persijskim zalivom neće upravljati Trampove zablude. Niko ne veruje u scenarije prebacivanja krivice", rekao je Azizi, prenosi Tasnim.

Iranska agencija navodi da je Azizijev komentar odgovor na sinoćnu najavu predsednika Sjedinjenih Američkih Država Donalda Trampa da će Vašington pokrenuti operaciju za bezbedno izvlačenje brodova iz Ormuskog moreuza koja će početi danas, u ponedeljak ujutru po bliskoistočnom vremenu.

Tramp za danas najavio projekat "Sloboda"

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp izjavio je sinoć da će SAD pokrenuti operaciju za bezbedno izvlačenje brodova iz Ormuskog moreuza koja će početi danas, u ponedeljak ujutro po bliskoistočnom vremenu. Proces je nazvao "Projekat Sloboda".

On je, u objavi na svojoj društvenoj mreži Trut, naveo da je reč o humanitarnoj inicijativi za zemlje koje nisu uključene u sukob na Bliskom istoku.

Tramp je dodao da su brojne države zatražile pomoć SAD kako bi se njihovi brodovi, koji su blokirani u moreuzu, bezbedno izvukli, iako, kako je istakao, nemaju nikakve veze sa aktuelnim sukobom.

"Obavestili smo te zemlje da ćemo njihove brodove bezbedno sprovesti kroz ograničene vode kako bi mogli da nastave poslovanje", naveo je Tramp.

On je dodao da je naložio svojim predstavnicima da učine "sve što je moguće" kako bi brodovi i njihove posade bezbedno napustili moreuz, uz napomenu da se oni neće vraćati dok oblast ne bude bezbedna za plovidbu.

Istakao je da je cilj operacije da se pomogne "ljudima, kompanijama i državama koje nisu učinile ništa pogrešno, već su žrtve okolnosti".

"Ovo je humanitarni gest Sjedinjenih Američkih Država, zemalja Bliskog istoka, a posebno Irana", rekao je Tramp.

On je upozorio da mnogi brodovi ostaju bez hrane i osnovnih potrepština za posade, dodajući da bi ova inicijativa mogla da doprinese izgradnji dobre volje među stranama u sukobu.

Tramp je, međutim, upozorio da će svaki pokušaj ometanja ove operacije biti "odlučno sprečen".

Američki predsednik je naveo i njegovi predstavnici vode "veoma pozitivne razgovore" sa Iranom, koji bi mogli da dovedu do "pozitivnih rezultata za sve strane".

Rat na Bliskom istoku

Iran razmatra odgovor Sjedinjenih Američkih Država na njihov predlog od 14 tačaka za okončanje rata u roku od 30 dana i rešenje "svih problema", poput blokada Ormuskog moreuza i Irana, obogaćivanja uranijuma i ukidanja sankcija.

Američki predsednik Donald Tramp je najpre potvrdio da će razmisliti o planu Islamske Republike za završetak konflikta, da bi naknadno poručio kako mu ponuda apsolutno nije prihvatljiva.

S druge strane, Vašington je pojačao ekonomski pritisak na Iran kroz blokadu izvoza nafte i finansijske tokove, procenjujući da vlast u Teheranu gubi stotine miliona dolara dnevno i ima poteškoća da finansira vojsku.

Dalje od Bliskog istoka, Nemačka zahteva od Islamske republike da – što je pre moguće – otvori tesnac i odustane od razvoja nuklearnog programa, napominjući da u svakom slučaju podržava pregovore o miru.

Za to vreme, Liban procenjuje da je najmanje 350 ljudi poginulo u izraelskim napadima od 17. aprila, kada je postignuto primirje između Izraela i Hezbolaha. Više od 2.650 osoba stradalo je od 2. marta i početka novih sukoba.