To je podgoričkim Vijestima juče kazala Vanda Babić Galić, specijalna savetnica ministra spoljnih i evropskih poslova Hrvatske.

Ona je ponovila da Hrvatska o pitanju “Jadrana” i sukcesije vojne imovine ima jasan stav, čvrstu argumentaciju i konkretne predloge mogućih rešenja. Međutim, nije precizirala koji su to predlozi i rešenja, pišu Vijesti.

“Dinamika daljih razgovora uticaće i na tempo rešavanja jednog od više važnih otvorenih pitanja između dveju susednih država. Istovremeno, Hrvatska polazi od stava da je sve to važno za evropski put Crne Gore, koji je u interesu i same Hrvatske”, navela je Babić Galić.

Školski brod “Jadran” Hrvatska smatra svojom imovinom, jer mu je matična luka bila u Splitu, ali se početkom rata našao na remontu u Crnoj Gori. Argument crnogorskih vlasti je to što se “Jadran” kao deo zajedničke vojne imovine nekadašnje SFRJ (koji se koristi u civilne svrhe) nije zatekao na teritoriji Hrvatske 1991. godine, na dan kad je ona proglasila, odnosno u praksi sprovela odluku o svojoj državnoj nezavisnosti, već je tada bio u Crnoj Gori – na redovnom, tzv. velikom remontu u nekadašnjem vojnom brodogradilištu Arsenal u Tivtu. Zbog toga brod, prema Sporazumu o pitanjima sukcesije, pripada Crnoj Gori.

Bilateralni razgovori između ministarstava spoljnih poslova Crne Gore i Hrvatske o rešavanju otvorenih pitanja počeli su krajem januara 2025, nakon što je Zagreb blokirao Podgorici zatvaranje Poglavlja 31 (spoljna, bezbednosna i odbrambena politika) u pregovorima sa EU, krajem 2024.

Na pitanje upućeno crnogorskom Ministarstvu spoljnih poslova, kojim rukovodi Ervin Ibrahinović, da li je usaglašen novi termin sastanka i kad će on biti održan, Vijesti nisu dobile odgovor.

Još jedno od nerešenih pitanja između Crne Gore i Hrvatske je isplata ratne odštete hrvatskim logorašima u Morinju u iznosu od 17 miliona evra.

Premijer Milojko Spajić je juče u Skupštini rekao da Vlada nije usvojila odluku o isplati ratne odštete logorašima u Morinju.

“Ta odluka ne postoji. Nije doneta”, kazao je Spajić tokom 'premijerskog sata', odgovarajući na pitanje lidera Demokratske narodne partije (DNP) Milana Kneževića.

Ta tema je izazvala žustru polemiku između premijera i Kneževića, u koju su se uključili i poslanici Spajićevog Pokreta Evropa sad.

Isplata odštete logorašima iz Morinja jedno je od spornih pitanja o kojem pregovaraju radne grupe ministarstava spoljnih poslova Crne Gore i Hrvatske, a sredinom prošle godine je saopšteno da su pregovori u poodmakloj fazi.

Spajić je takođe juče odgovarajući na pitanje predsednika Hrvatske građanske inicijative Adrijana Vuksanovića – šta će Vlada uraditi za povrat imovine građana Crne Gore hrvatske nacionalnosti – rekao da će se zalagati za svakog građanina da do kraja ostvari svoje pravo.

"Što se tiče odnosa Crne Gore i Hrvatske, radićemo intenzivno na poboljšanju tih odnosa. Mislim da su oni već dobri, ali mogu biti značajno bolji i ubeđen sam da ćemo vrlo brzo imati jako dobre odnose uprkos raznim opstrukcijama koje postoje sa svih strana”, kazao je Spajić.

Hrvatska je početkom oktobra prošle godine poslala diplomatsku notu Podgorici kojom traži da se Hrvatima u Boki vrati imovina koja im je “oteta”, “raznim mahinacijama i čudnim upisivanjima u katastarske i druge planove”, tokom "agresije na Hrvatsku" početkom devedesetih godina prošlog veka.