Potraga za stanom i život u kiriji često su stresni sami po sebi, ali pravi problemi za podstanare obično nastaju tek pri iseljenju. Iako je uobičajeno pravilo da se depozit vraća ako je stan ostavljen u urednom stanju, u praksi se dešava da pojedini stanodavci pokušavaju da pronađu razloge kako bi zadržali novac.

Jedna takva situacija, podeljena na Reditu, izazvala je veliku raspravu o pravima podstanara i granici između stvarne štete i normalnog habanja.

„Šteta“ koja se vidi samo pod određenim uglom

Mladi par koji je skoro godinu dana živeo u iznajmljenom stanu suočio se sa zahtevom stanodavca da zadrži veći deo depozita zbog navodnih oštećenja zidova.

Problematični detalj bili su, kako je vlasnik tvrdio, otisci ruku i prstiju na zidu. Međutim, podstanari navode da su ti tragovi jedva vidljivi i to samo pod određenim uglom i jakim svetlom, dok se u svakodnevnom korišćenju stana gotovo i ne primećuju.

stanodavac

Prema njihovim rečima, tokom boravka u stanu nisu napravili nikakva stvarna oštećenja, niti su bilo šta polomili ili uništili.

Agencija: „Radi se o normalnom habanju“

Nakon spora sa stanodavcem, podstanari su kontaktirali agenciju preko koje je stan iznajmljen. Nakon uvida u fotografije, iz agencije je navedeno da ne postoji jasna šteta koju su zakupci prouzrokovali, već da se najverovatnije radi o stanju zida ili normalnom korišćenju prostora.

Ova procena se uklapa i u standardne odredbe ugovora o zakupu, gde se navodi da je zakupac dužan da vrati stan u stanju u kojem ga je preuzeo, uz izuzetak normalnog i redovnog habanja.

Šta kaže praksa: habanje vs. šteta

U praksi, tragovi korišćenja stana – poput blagih mrlja na zidovima, sitnih ogrebotina ili blagog trošenja boje – najčešće se smatraju redovnim habanjem, a ne oštećenjem koje bi teretilo podstanara.

Nasuprot tome, stvarna šteta podrazumeva lomove, duboka oštećenja, rupe u zidovima ili promene koje značajno narušavaju funkcionalnost i izgled prostora.

Rasprava o pravima podstanara

Ovaj slučaj pokrenuo je brojne komentare na društvenim mrežama, gde su korisnici uglavnom stali na stranu podstanara. Mnogi smatraju da se depoziti često koriste kao „rezerva“ za dodatnu zaradu, naročito kada su u pitanju mlađi zakupci koji ređe poznaju svoja prava.

U komentarima se ističe da bi podstanari u ovakvim situacijama trebalo da se oslone na ugovor, dokumentaciju i – po potrebi – pravnu pomoć, kako bi zaštitili svoj depozit.

Iako sporovi oko depozita nisu retkost, ključna razlika u ovakvim slučajevima je između stvarne štete i normalnog habanja stana. Bez jasnih dokaza o oštećenju, zadržavanje depozita može biti pravno neutemeljeno, što podstanarima ostavlja prostor da insistiraju na povraćaju svojih sredstava.