Simon Rodžers, urednik Google podataka, u autorskom tekstu za MakeIt ističe da ljudi provode ogroman deo vremena na internetu pokušavajući da se predstave u najboljem svetlu, dok mnogo ređe koriste mrežu da iskreno istraže ono što ne znaju.

On objašnjava da upravo podaci iz pretrage — za razliku od društvenih mreža — pružaju najiskreniji uvid u to šta ljude zaista zanima i brine.

„Kao urednik Google podataka, svoje dane provodim gledajući u najveći javno dostupan skup podataka na svetu“, navodi Rodžers. „To je poput ‘mozga sveta’ kroz podatke.“

Prema njegovim rečima, analiza triliona pretraga otkriva obrasce koji pokazuju da smo mnogo radoznaliji, nesigurniji i humaniji nego što se čini na površini.

1. „Kako skuvati jaje“

Na vrhu najčešćih pitanja koja počinju sa „kako“ nalaze se jednostavni, svakodnevni zadaci.

Pored pitanja poput „Kako skuvati jaje“, često se pretražuju i „Kako popraviti WC šolju“ ili „Kako popraviti vrata“.

Na prvi pogled, to može delovati kao znak da ljudi gube osnovne životne veštine. Međutim, Rodžers ističe da ovi podaci zapravo pokazuju nešto pozitivno — spremnost da priznamo ono što ne znamo i želju da naučimo bez straha od osude.

Internet tako postaje prostor u kome je u redu postaviti i najjednostavnija pitanja.

2. „Koji posao pomaže ljudima?“

Pretrage vezane za karijeru značajno su se promenile poslednjih godina.

Dok su ranije dominirala pitanja poput „poslovi koji su dobro plaćeni“, sve češće se pojavljuju upiti poput „poslovi koji pomažu ljudima“.

Zanimljivo je da su, prema Google Trends podacima, humanistička zanimanja poput terapeuta, psihologa i socijalnih radnika sve traženija.

Rodžers ovo tumači kao promenu prioriteta — ljudi više ne traže samo finansijsku sigurnost, već i osećaj smisla i doprinosa društvu.

3. „Kako pomoći…“

Treći obrazac pokazuje koliko su ljudi okrenuti jedni drugima.

Među najčešćim pretragama u ovoj kategoriji nalaze se pitanja poput „Kako pomoći nekome sa depresijom“, kao i upiti vezani za anksioznost i panične napade.

Rodžers naglašava da ovo pokazuje snažan ljudski instinkt — želju da pomognemo drugima, čak i kada ne znamo kako.

Internet u tim slučajevima postaje prvi korak ka razumevanju i podršci, iako ne može zameniti stručnu pomoć.

Nisi sam

Na kraju, Rodžers ističe da iz svih ovih podataka proizlazi jedna važna poruka — ljudi su mnogo sličniji nego što misle.

Svi tražimo odgovore, pravimo greške i pokušavamo da pomognemo drugima.

„Nisi jedina osoba koja traži kako se kuva jaje, kako da traži povišicu ili kako da uteši nekoga ko pati“, poručuje on.

Podaci iz Google pretrage ne otkrivaju samo informacije koje tražimo, već i način na koji razmišljamo, učimo i povezujemo se sa drugima. Umesto savršenstva, oni pokazuju — ljudskost.