Pevačica Ilda Šaulić pojavila se na promociji prvog dueta svoje bliske prijateljice Marine Tadić, koja je snimila pesmu "Titanik" sa mladim Ivanom Simićem. U razgovoru za Alo!, Ilda je progovorila o estradnim prijateljstvima, predstojećem koncertu u Sava Centru, ali i bolnim porodičnim temama - kako izgleda život bez oca i ko je od "prijatelja" nestao nakon njegovog odlaska.

Ilda je prvo otkrila da njeno prijateljstvo sa Marinom Tadić traje više od decenije i da je pesma "Titanik" pun pogodak.

- Mnogo godina se nas dve družimo onako intenzivno, i to zahvaljujući mom kumu Dušanu Laziću. U jednom periodu smo se često sretale kod njega u salonu, i to je spontano počelo, i druženje i viđanje. Ona je dolazila kod mene, ja kod nje, i pravo da ti kažem, mnogo lepih stvari u ovih poslednjih 10-15 godina se kod nas izdešavalo, i onda nas je to možda još više spojilo. To je onako baš jedno lepo druženje, lepo prijateljstvo i podrška, ne samo u ovom našem poslovnom smislu, nego i u privatnom. A što se pesme tiče, zaista lepa pesma, i drago mi je što je snimila ovako lepu pesmu, dobar duet, i mislim da su oni dobar spoj. Tekst je jako lep, lepa pesma, i baš mi je drago, samo neka ide sa srećom.

Iako vlada mišljenje da na estradi vlada sujeta, Ilda ističe da ona ima krug ljudi na koje uvek može da se osloni.

- Zaista mogu da se pohvalim time da imam iskrena prijateljstva na estradi. Imam zaista dosta ljudi sa estrade koje izuzetno volim i poštujem, i sa kojima se viđam s vremena na vreme na nekim dešavanjima, nastupima, emisijama... Ali eto, Marina Visković, Marina Tadić, Nikola Rokvić takođe, mislim, deca nam idu zajedno u školu, znamo se još kad smo bili klinci,  Aleksandra Prijović, kućni smo prijatelji. Filip takođe njen, Boki Leksington, takođe družimo se porodično sa decom. Kažem, zaista je to privilegija, s obzirom da toga nema toliko puno na estradi. To su ljudi koje negde izuzetno volim i poštujem, i negde smo se pronašli onako kao ljudi, i baš se lepo družimo i viđamo mimo posla i mimo nastupa i gostovanja, i to je ono što je meni negde najlepše

Pevačica je prokomentarisala i trend vraćanja "stare" kvalitetne muzike, ali i otkrila šta njena ćerka Ema sluša kod kuće.

- Ono što je dobro i što je kvalitetno uvek ostaje, i to nađe put. Lepo je što su ti neki mladi ljudi krenuli da ponovo pevaju te pesme i da ove neke nove generacije ipak malo uputimo na ono što je zaista dobro i kvalitetno. Što se mene tiče, to je fenomenalna stvar, zato što su to pesme koje zaista traju, i samo im treba dati prostora.  Ove mlađe generacije verovatno samim tim što imaju mogućnost da na sve strane čuju nešto, onda im to negde ostaje u ušima. Ja to negde gledam i po svojoj devojčici. Ona kad dođe kući i kad počne da mi peva neke pesme, prvo padam u nesvest kada čujem, zato što ona to sigurno nije čula kući. Svašta se nešto sluša, i volim da ona zna, neka bude upućena u sve to, ali prosto mora da zna šta je kvalitet i šta je nešto na šta treba da obrati pažnju, a tu ja kao roditelj treba malo da utičem, ali sigurno će ona na kraju izabrati ono što je negde za njeno uho najbolje.

Ilda je zakazala koncert za 26. novembar, ali priznaje da oko menadžerskog dela posla ima pomoć supruga, jer majka Goca ne želi da joj "šefuje".

- Pripreme za koncert su polako počele. Imamo još vremena do toga, ali onako negde u glavi ja već pravim neki svoj plan kako bih volela da to izgleda i da zvuči. Svakako će to biti jedno divno veče sa dobrom muzikom, sa dobrim pesmama, i nešto malo drugačije. Uradićemo opet nešto mnogo lepo i radujem se zaista tome. Što se tiče uticaja porodice na moju karijeru, ja bih najviše volela da se mama više aktivira u tom nekom menadžerskom smislu, zato što je ona u tome, ja kažem, ako išta drugo, mislim vodila je karijeru najboljeg na Balkanu i u tome je bila majstorska. Sada, otkad njega više nema, prosto se i ona malo povukla što se toga tiče. I kad smo pričale, ona kaže: "Ti si mnogo zahtevna, ti si potpuno drugačija od svog oca, ne bih ja mogla sa tobom da radim." Naravno imam jako veliku podršku svog supruga i to je ono što mi je negde mnogo važno, i tu neku ulogu i menadžersku, a opet i organizacionu gde sam ja možda malo slabija, on je tu zaista dobar i pomogne stvarno mnogo. Ali podršku generalno od porodice imam od kad sam počela da se bavim muzikom, tako da to mi je negde izuzetno važno kada nešto radim i odlučujem neke malo veće stvari.

Ono što sve najviše zanima jeste kako porodica Šaulić funkcioniše sedam godina nakon gubitka kralja narodne muzike. Ilda priznaje da joj očev savet najviše nedostaje, ali i da su se "prijatelji" brzo razbežali.

- On fali u svakodnevnom životu, ne samo u tom mom poslovnom, generalno, i kada se dešavaju neke naše stvari privatne, i kad se okupljamo i kad imamo razloga za neka slavlja. To je ta praznina koju zaista ništa ne može da nadomesti, nekako uvek je prisutan, ako ništa drugo, kroz neku priču, kroz njegove pesme koje su uvek prisutne. Što se posla tiče, fali mi da se malo konsultujem, da ga pitam za neke stvari, šta bi on mislio, da li tako treba, ne treba, mislim da bi mi sad baš trebao neki njegov savet u nekim trenucima, ali dobro trudim se da radim onako kako treba i verujem da bi bio ponosan - bila je iskrena Ilda, koja se zatim prisetila i saveta koji je dobila od oca a koji i danas pamti.

- Imam neku boju glasa malo specifičnu. Ja čak kad se javljam na telefon i zovem neke ustanove, oni kažu: "Jao, Ilda, jeste vi?" Ne moram ni da se predstavim, što je meni u početku malo bilo: "Jao, pa što taj glas malo više nije, robustan, što malo nije drugačiji, pa malo tog peska i ostalo." On mi je uvek govorio: "Ćerko, pusti ti treba da budeš autentična, treba da imaš neki svoj pečat, ti treba da budeš svoja, treba da budeš dosledna sebi, biraj pesme koje se tebi dopadaju i ono što u čemu ti se najbolje osećaš." Mislim da se to negde sada posle ovih 19, skoro 20 godina, iskristalisalo i da je to možda moj prepoznatljiv znak.

Nakon odlaska kralja narodne muzike, porodica Šaulić suočila se sa bolnim otrežnjenjem. Ilda bez dlake na jeziku otkriva kako su se oni koji su im godinama bili kućni prijatelji povukli iz njihovih života nakon Šabanovog odlaska.

- Mnogo se to razredilo, zato što mislim kada prosto ode neko ko je onako bio neki lider u porodici i neko ko je sam po sebi bio interesantan ode i veliki broj ljudi nakon toga. Ljudi su prosto, i oni koji treba da budu tu i koji ne, su imali prilike da budu s mojim ocem, iako ništa drugo, imali su mogućnost da budu u njegovom društvu. On je bio čovek koji je bio blag i na bilo koji način uvek želeo nekom da pomogne. Tako da verovatno je neki interes postojao sa druge strane, da budu u njegovom okruženju. Bilo je tu i ljudi koji su bili zaista kućni prijatelji, koji su dane i noći provodili u našoj kući, a otkad njega nema i njih više nema. Ali ja kažem, oni koji su trebali da ostanu, oni su tu, ti pravi su i dalje prisutni, a onih kojih nema možda im nije ni bilo mesto u našim životima, ali prosto takve su bile okolnosti - zaključila je Ilda Šaulić za naš portal.