Ideja o stvaranju nove države u istočnoj Evropi ponovo je uzburkala političku scenu nakon što je ministar spoljnih poslova Moldavije Mihai Popšoj otvoreno podržao mogućnost ujedinjenja Moldavije i Rumunije.

Njegove reči izazvale su veliku pažnju širom Evrope, ali i burne reakcije iz Moskve, koja pažljivo prati svaki pokušaj promene političke i geopolitičke ravnoteže u regionu.

 - Unionistički pokret je oduvek postojao i on je i dalje živ unutar našeg društva. Nesumnjivo je da je ova diskusija legitiman deo političkog procesa u zemlji. Ja lično nikada ne bih mogao da glasam protiv ujedinjenja, izjavio je Popšoj tokom gostovanja na radiju „Glas Besarabije“.

Šef moldavske diplomatije istakao je da se tema ujedinjenja sa Rumunijom redovno pojavljuje u razgovorima sa građanima i da država mora otvoreno da vodi dijalog o svim aspektima tog pitanja.

 - Ukoliko perspektiva ujedinjenja postane realna… da li će se to ostvariti u skorijoj budućnosti, vreme će pokazati, rekao je Popšoj.

Iako je naglasio da je glavni cilj Moldavije trenutno članstvo u Evropskoj uniji, njegove izjave dodatno su pojačale spekulacije o mogućem istorijskom preokretu na istoku Evrope.

Podrška ideji ujedinjenja već je ranije stizala i iz Rumunije, dok je predsednica Moldavije Maja Sandu izjavila da bi spajanje dve države moglo značajno ubrzati ulazak Moldavije u EU.

Ipak, Sandu je naglasila da takva odluka mora imati jasnu podršku građana na referendumu.

Sa druge strane, Rusija je veoma brzo reagovala.

Ruski ambasador u Bukureštu Vladimir Lipajev poručio je da su ovakve ideje nerealne i da većina građana Moldavije navodno ne podržava ujedinjenje sa Rumunijom.

Moskva već duže vreme sa velikom pažnjom prati politička dešavanja u Moldaviji, posebno zbog njenog približavanja Evropskoj uniji i Zapadu.

Analitičari upozoravaju da bi eventualno spajanje Moldavije i Rumunije potpuno promenilo političku mapu regiona.

Ukoliko bi došlo do ujedinjenja, nova država imala bi između 21 i 22 miliona stanovnika i postala bi jedna od najvećih zemalja Evropske unije po broju stanovnika i površini.

Zbog toga se u evropskim političkim krugovima sve češće postavlja pitanje da li je pred Evropom novo veliko prekrajanje granica ili je reč samo o političkom pritisku i testiranju javnog mnjenja.

 

(onet.pl)