Pentagon ubrzano razvija planove za moguću vojnu operaciju na Kubiu slučaju da američki predsednik Donald Tramp izda naredbu o intervenciji, saznaje USA Today.
 
Dva izvora upoznata sa planiranjem rekla su za USA Today, govoreći pod uslovom anonimnosti jer nisu bili ovlašćeni da razgovaraju sa medijima, da je reč o konkretnim vojnim pripremama koje bi mogle biti aktivirane u kratkom roku.
 
Takve direktive bi predstavljale eskalaciju tenzija između SAD i Kube koje su počele u januaru, kada je Trampova administracija smanjila isporuku nafte Kubi kao deo šire kampanje pritiska na komunističku vladu ostrva.
„USA Today“ je zatražio komentar od Ministarstva odbrane SAD i Južne komande SAD, ali nije dobio odgovor.

Planovi kruže Vašingtonom, pregovori bez garancije uspeha

Informacije o mogućim planovima eskalacije prvo su objavljene na platformi Substack portala Zeteo, nakon čega su se proširile kroz političke krugove u Vašingtonu.

SAD i Kuba su potvrdile da su u ranim fazama pokušaja pronalaženja izlaza iz krize, ali je nejasno koliko je ustupka svaka strana spremna da napravi. „USA Today“ je još u martu izvestio da dve zemlje razgovaraju o mogućem istorijskom ekonomskom sporazumu koji bi mogao da ublaži tenzije. Uprkos tome što se fokus Trampove administracije poslednjih nedelja pomerio na rat sa Iranom, tenzije između Vašingtona i Havane su dodatno porasle. 

Tramp je nagovestio da očekuje da će uskoro imati „čast“ da „preuzme Kubu, u nekom obliku“, dodajući: „Bilo da je oslobodim ili preuzmem - mislim da mogu sa njom da radim šta god želim“.

Tramp je preksinoć u Beloj kući rekao: „Možda ćemo svratiti do Kube kada završimo sa ovim“, misleći na sukob sa Iranom. 

Kuba preti odgovorom, strah od intervencije raste

Kubanski predsednik Migel Dijaz-Kanel je u intervjuu za Newsweek rekao da će se zemlja braniti u slučaju napada SAD. „Borićemo se, branićemo se, a ako padnemo u bici, umreti za domovinu znači živeti“, rekao je.

Tenzije su dodatno porasle nakon tajne američke operacije početkom januara u kojoj je bivši predsednik Nikolas Maduro izvučen iz Venecuele. Akcija je šokirala kubansku dijasporu i podstakla spekulacije da bi Kuba mogla biti sledeća meta.
Tokom te operacije, ubijeno je 32 kubanska vojnika koji su čuvali Madura, što je dodatno povećalo strahove od šireg regionalnog sukoba.

Dugogodišnje debate o intervenciji

SAD razmatraju mogućnost vojne intervencije na Kubi decenijama, još od 1959. godine kada je komunista Fidel Kastro preuzeo vlast i pridružio se Sovjetskom Savezu.

Najnoviju krizu dodatno je pogoršala američka blokada isporuka nafte, što je kubansku ekonomiju gurnulo u duboku energetsku i ekonomsku krizu i povećalo političke tenzije na ostrvu.