Prvi američki strateški bombarder B-1B Lancer stigao je 7. marta u vazduhoplovnu bazu RAF Fairford, čime je započeto novo raspoređivanje teških bombardera u Evropi u trenutku kada se vazdušna kampanja protiv Irana širi i intenzivira.

Letelica, praćena tokom čitavog puta preko Atlantika, dobila je podršku za dopunjavanje gorivom u vazduhu i sletela u Glosteršir tokom popodnevnih sati. Na završnoj deonici leta bombarder sa radio-pozivnim znakom PIKE72 pratila je cisterna KC-135R Stratotanker, koja je operisala iznad istočne Engleske.

Podaci praćenja pokazuju da je avion stigao sa Atlantika pre nego što je skrenuo ka Ferfordu, lokaciji koju američko ratno vazduhoplovstvo godinama koristi kao prednju bazu za raspoređivanje teških bombardera.

Britanija se “predomislila”

Raspoređivanje dolazi samo nekoliko dana nakon što je London javno ponavljao da neće učestvovati u sukobu protiv Irana. Međutim, ubrzo je usledila odluka kojom je američkim snagama omogućeno korišćenje britanskih baza, uključujući Ferford i Dijego Garsiju.

Ova promena stava, iako formalno predstavljena kao tehničko odobrenje za korišćenje infrastrukture, u praksi znači direktnu logističku podršku američkoj vazdušnoj kampanji. Time se Britanija, i bez formalnog objavljivanja učešća u borbenim operacijama, našla u funkciji ključnog oslonca američkog bombardovanja, ističe Oružje online.

Šta znači prisustvo B-1B u Evropi

Sa operativne tačke gledišta, polazište iz Velike Britanije značajno proširuje fleksibilnost američkog ratnog vazduhoplovstva.

Bombarderi lansirani iz Ferforda mogu dosegnuti ciljeve na Bliskom istoku uz podršku tankera, a pritom ostaju van neposrednog dometa iranskih balističkih i krstarećih raketa. To smanjuje rizik po platforme, dok zadržava sposobnost kontinuiranih udara.

Pozicioniranje u Evropi takođe skraćuje vreme reakcije u poređenju sa lansiranjima iz kontinentalnog dela SAD. U praksi to znači kraći ciklus između planiranja i izvršenja napada, kao i mogućnost održavanja stalnog pritiska.

Istovremeno, raspoređivanje po više baza komplikuje planiranje protivnika. U mrežno vođenim operacijama, disperzija sredstava povećava otpornost i smanjuje verovatnoću paralize kampanje jednim udarom.

Signal dugoročne kampanje

Očekivanje da bi do šest B-1B moglo biti raspoređeno u Evropi ukazuje na mogućnost produžene operacije, a ne na kratkotrajan demonstrativni udar.

Američki bombarderi su poslednjih dana već korišćeni za napade na iranske raketne lokacije i infrastrukturu, kao deo šire vazdušne kampanje započete krajem februara. Premestiti teške bombardere bliže operativnoj zoni znači planirati održivost napada u nedeljama koje dolaze.

Ovaj potez šalje poruku na više nivoa. Sa jedne strane, pokazuje sposobnost Vašingtona da brzo aktivira savezničku infrastrukturu. Sa druge, jasno signalizira da operacije protiv Irana ulaze u fazu u kojoj logistika i tempo udara postaju ključni.

Rat se više ne vodi samo brojem projektila, već sposobnošću da se tempo održi.

Dolazak B-1B u Veliku Britaniju zato nije samo tehničko raspoređivanje. To je strateško pozicioniranje koje menja geometriju operacija i otvara pitanje koliko dugo će ova kampanja trajati i kakve će posledice imati po ravnotežu snaga u regionu, ističe se u članku.

Tramp napao Starmera: „U rat se ne ulazi kad smo već pobedili“

Napetost između Vašingtona i Londona tinja još od trenutka kada je Starmer, barem pred javnim mnjenjem, oklevao da britanske baze bez ograničenja stavi na raspolaganje američkim snagama. Tramp je tada javno izrazio nezadovoljstvo, poručivši da aktuelni britanski premijer „nije Vinston Čerčil“.

Američki predsednik Donald Tramp sada je oštro reagovao i na najavu Londona da razmatra slanje nosača aviona na Bliski istok, ocenjujući taj potez kao zakasneo i politički motivisan. Njegova poruka britanskom premijeru Kiru Starmeru bila je direktna: „Ne trebaju nam vaši nosači aviona. Zapamtićemo vam to. U rat se ne ulazi kada smo mi već pobedili.“

Povod za novu eskalaciju bila je informacija da je nosač aviona „Princ od Velsa“ stavljen u stanje visoke pripravnosti za moguće raspoređivanje na Bliski istok. Britansko Ministarstvo odbrane potvrdilo je tehničku spremnost broda, ali je naglasilo da konačna politička odluka o njegovom upućivanju još nije doneta.

BONUS VIDEO