OPŠTA EPIDEMIJA U HRVATSKOJ Na udaru deca, lekari iz Zavoda objavila šta se dešava

U Hrvatskom zavodu za javno zdravlje (HZJZ) upozoravaju da su suočeni s "epidemijom kratkoviosti" koja se povezuje sa sve većom dostupnošću digitalnih uređaja, prenosi agencija Hina.

Globalno se pristup mobilnim telefonima u manje od deset godina gotovo utrostručio - s 21,6 odsto u 2014. na čak 69 odsto u 2023. godini, podaci su HZJZ-a.

Najnovije meta-analize pokazuju da deca koja pred ekranima provode četiri sata dnevno imaju dvostruko veći rizik razvoja kratkovidosti u poređenju s decom koja pred ekranima provedu sat vremena ili manje.

Kratkovidost (miopija) danas pogađa oko 2,2 milijarde ljudi u svetu, a procene upućuju na to da će do 2050. godine gotovo polovina svetske populacije imati problem s vidom. 

U Evropi se beleži uzlazni trend, pri čemu se procenat onih koji imaju miopiju među zemljama znatno razlikuje i kreće se od 11,9 do 49,7 odsto, dok prosečna prevalencija iznosi 23,5 posto.

Uzroci miopije su višestruki i uključuju genetske i faktore životnog okruženja, a sve je više dokaza da način života dece ima ključnu ulogu u razvoju ovog problema.

Treba uzeti u obzir i da rizik razvoja miopije značajno raste ako su roditelji kratkovidi. Deca s jednim kratkovidim roditeljem imaju dvostruko veći rizik, dok deca čija su oba roditelja kratkovida imaju i do pet puta veći rizik za razvoj miopije.

Obrazovanje je jedan od faktora u životnoj okolini koji se dosledno povezuje s miopijom. Zemlje i regioni s višim obrazovnim statusom stanovništva, naročito u Evropi i Aziji, beleže i veću prevalenciju kratkovidosti.

Ta povezanost se pre svega objašnjava povećanim radom na blizinu - čitanjem, pisanjem, kao i radom na kompjuterima i pametnim telefonima - iako biološki mehanizmi još nisu u potpunosti razjašnjeni.

Istraživanja pokazuju da produženi rad na blizinu dodatno povećava rizik, naročito ako deca čitaju duže od 30 minuta bez pauze i na udaljenosti manjoj od 30 centimetara.

S druge strane, boravak na otvorenom pokazao se kao jedan od retkih jasno potvrđenih zaštitnih faktora. Određene kliničke studije pokazale su da se pojava miopije kod dece starosti od šest do 11 godina smanjuje ako svakodnevno provode između 40 i 80 minuta na otvorenom.

Primer istočne i jugoistočne Azije, gde prevalencija miopije među mladim odraslim osobama doseže 80 do 90 odsto, u poređenju s 20 do 40 odsto u zapadnim zemljama, dodatno naglašava važnost faktora životne sredine, poput nedostatka boravka na dnevnom svetlu.

Jedna od uspešnijih javnozdravstvenih intervencija sprovedena je u Tajvanu kroz program Tian-Tian 120, koji je podsticao svakodnevni boravak dece na otvorenom. Tim programom je uspešno zaustavljen, pa čak i preokrenut dugogodišnji trend rasta miopije među školskom decom, što upućuje na mogućnost uticaja na nivo kratkovidosti na populacijskom nivou.

Postoji nekoliko teorija o mehanizmima zaštitnog efekta boravka na otvorenom, uključujući povećano lučenje dopamina u mrežnjači, veće nivoe vitamina D, jači intenzitet svetlosti i veću dubinu fokusa, navode iz HZJZ-a.
U Hrvatskoj je Ministarstvo zdravlja 2015. godine uvelo obavezni oftamološki pregled za svu četvorogodišnju decu, a godinu dana kasnije uspostavljen je Nacionalni preventivni program ranog otkrivanja slabovidosti.

Testiranje vidne oštrine u tom uzrastu smatra se najpouzdanijim jer se njime može otkriti i do 97 odsto svih anomalija oka.

Iz HZJZ-a pozivaju roditelje da se odazovu preventivnim pregledima ali i da deci ograniče vreme provedeno pred ekranima. Deci do druge godine ne preporučuje se izlaganje ekranima, do pete godine maksimalno sat vremena dnevno, a do 12. godine najviše dva sata. Takođe, savetuju boravak na otvorenom, učenje i igru u prostorima s dovoljno prirodnog svetla, kao i pravilno i dosledno korištenje naočara ili kontaktnih sočiva.

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI