Posmatrajući napade koji se u poslednjoj deceniji vrše na Srbiju i predsednika Aleksandra Vučića čovek ne može a da se ne seti kako je Aristotel u čuvenom delu Retorika definisao zavist "Zavist je bol zbog tuđeg napretka — i ona uvek prati one koji se uzdižu iznad proseka."

To i jeste najveći greh Srbije oduvek što je u moru večitih sluga i večito bednih država odbila da se utopi u to blato i sijala kao zlato kulturom, istorijom i doprinosom čovečanstvu.

Čak je i Adolf Hitler, čovek koji nas je mrzeo, pokazao poštovanje prema nama kada je, objašnjavajući zašto Srbija ne sme da bude samostalna država, rekao Hermanu Nojbaheru specijalnom izaslaniku za Balkan: "Mi nikad ne smemo dozvoliti da na Balkanu jedan narod postane suviše moćan, narod koji ima osećaj političke misije i istorijske uloge. Upravo Srbi su taj narod. Oni su dokazali da imaju veliku državotvornu snagu, a i velike, ambiciozne ciljeve. Srbi su narod koji je određen da ima državu i koji je kao narod održan kroz vekove. Njihova ideologija je srpska. U njima postoji bezobzirna snaga otpora. Zbog toga će oni uvek zastupati isključivo srpsku ideju i zato oni nikada neće prihvatiti našu novu Evropu."

Ove reči našeg neprijatelja možda najbolje govore o tome zbog čega je Srbija bila i jeste omražena, jer Srbima je Srbija na prvom mestu. I tu dolazimo do, da tako kažemo, slučaja Aleksandar Vučić. U poslednjih 100 godina sigurno nije bilo omraženijeg i više ljaganog srpskog političara od strane komšija ali i nekih krugova u Evropi. Čak ni prema Slobodanu Miloševiću nisu pokazivali toliku mržnju i širili tolike laži. 

Šta to toliko njima smeta kod Vučića i gde je njegova krivica?

Odgovor se sam nameće svakome ko je prošao period od 5. oktobra 2000. godine do danas. Sada znamo da je zahvaljujući velikom uplivu novca i logistike stranih službi i stranih vlada tada izvršena u isto vreme i obojena revolucija, ali i puč jer su i delovi tadašnjeg državnog sistema učestvovali u svrgavanju legalne vlasti u Srbiji i uništavanju izborne dokumentacije koja je pokazivala da Koštunica nije pobedio u prvom krugu izbora već da će morati da bude drugi krug izbora. Tog dana je počela okupacija, pljačka i uništavanje Srbije. Sve što su mogli da prodaju prodali su u 12 godina vlasti a Vojsku Srbije sveli na nivo jačine prosečnog lovačkog udruženja. Za to vreme ništa važno i dobro nije urađeno za Srbiju i njene građane i bespogovorno su izvršavane sve naredbe stranaca. Naši ministri su kampovali po stranim ambasadama. U tom vremenskom periodu se desila i najveća izdaja u 21. veku kada je ta postavljena vlast u Srbiji prvo prihvatila uništenje SRJ, zatim uslove referenduma za nezavisnost Crne Gore i na kraju prihvatila kao validne rezultate očigledno pokradenog referenduma. 

U jednom trenutku je, kako kaže naš narod "preterala dara meru" i građani su na izborima obrisali poslednje ostatke DOS-a koji su danas na nivou statističke greške na svakim izborima. Na vlast je došla Srpska napredna stranka i Aleksandar Vučić. Od samog početka Vučić je krenuo da popravlja šta se popraviti da i da gradi novo tamo gde su poslušnici raznih ambasada srušili staro. Otvorene su nove fabrike, ponovo pokrenute one koje je prethodna vlast devastirala, započeti važni infrastrukturni projekti, velika ulaganja u školstvo i zdravstvo i bolji standard građana. Naročito ih je zabolelo veliko ulaganje u Vosjku Srbije koja je postala ozbiljna vojna sila koja može da brani suverenitet ali i srpski narod u celini tako da niko nikada nije ponovio pretnje kao što je svojevremeno Stjepan Mesić pretio 2010. da će da pošalje Vojsku Hrvatske da preseče koridor u Posavini i uništi Republiku Srpsku. Uz ovu i ovakvu Srbiju i uz Vučića tako nešto ne bi moglo da se desi. I to je, najkraće rečeno najveća krivica i najveći greh Aleksandra Vučića - što je stavio Srbiju na prvo mesto a komšije postavio gde im je mesto. Takođe ne mogu da podnesu i to je najčistiji oblik zavisti što oni sede u stranim ambasadama i čekaju na prijeme kod nižerazrednih činovnika a predsednika Srbije Aleksandra Vučića dočekuju sa najvećim počastima lideri najmoćnijih svetskih država. Tako je to i takav je poredak od kada je sveta i veka da sluge ne mogu da sede sa gospodarima, a oni su sluge i njihovi maksimalni dometi su te ambasade i slična mesta.

Kampanja laži protiv Vučića i domaći saradnici stranih službi

Polazeći od čiste zavisti ali i činjenice da Srbija napreduje i da to remeti njihove planove i počeli su kampanju laži i dezinformacija o Vučiću. Vodili su se onom čuvenom izrekom Frensisa Bekona "Drsko kleveći, uvek se nešto zadrži".

Počela je dehumanizacija Aleksandra Vučića i njegove porodice u maniru koji je su nacisti koristili za dehumanizaciju političkih protivnika ali i celih nacija, između ostalih i Srba. To i nije iznenađujuće jer su glavni udar predvodili ideoliški naslednici ali i pravi potomci nacista.

O montažama fotografija i izmišljenim pričama o "Sarajevo safariju", Jovanjici, litijumu ne vredi ni pričati. Čak su i ozbiljni strani mediji nakon dugog istraživanja došli do zaključka da su to obične fabrikacije.

Probali su da mu pripišu razne situacije koje se ili nisu desile ili nije imao ništa sa njima i na kraju se istina saznala po staroj srpskoj narodnoj "Istina uvek nađe put". I kada im to nije pomoglo aktivirane su sve službe u okruženju da pronađi i pripreme ljude u Srbiji koji su spremni da za dovoljnu količinu novca prodaju i rođenu majku, da ih drže na čekanju dok se ne desi neki iznenadni događaj koji može da bude kapisla za pokretanje obojene revolucije. Čak su im napravili i planove i seminare i knjigu "Blokaderska kuharica" koja je štampana u Hrvatskoj. 

Razlog su probali da nađu u dva masovna ubistva, jedno u Ribnikaru a drugo u Duboni, ali im tada nije pošlo za rukom da naprave kritičnu masu. Onda se desila nesreća u Novom Sadu i suprotno svakoj logici i svemu odmah su plaćeni mediji i mediji u okruženju okrivili Aleksandra Vučića za to. Postavilo bi se pitanje kakve veze predsednik države ima sa tim ali su oni gurali maksimalno taj narativ. Što je iznenađujuće jer za očigledni nemar u Tuzli kada je poginulo mnogo više ljudi u požaru u staračkom domu niko nije podigao glas. No, to je zato što njima ne smeta niko u Federaciji gde su svi poslušni kao dobro dresirani psi nego im smeta Vučić koji vodi nezavisnu politiku i brine samo o interesima Srbije. 

Te osobe koje su organizovale skup protiv Vučića tada spremale su se da pretvore Beograd u krvavo poprište i da izazovu smrt i razaranje što je zabeleženo na snimcima njihovih sastanaka i što ne negiraju ni njihovi advokati. Većina njih je uspela na vreme da pobegne u Hrvatsku koja im je finansijska a i svakako drugačije matična destinacija i još ih tamo kriju od sudova u Srbiji. 

Kada im nije prošla ta ideja aktivirali su plan za "zvučni top". Navodno je vlast tokom ćutanja za žrtve aktivirala zvučni top, to je bio njihov zvanični narativ. To što su i FBI i FSB na osnovu dostavljenih snimaka procenili da nema ni pomena da je neko koristio zvučno oružje za kontrolu mase već da se radilo o planskom pokušaju da se izazove stampedo i panika kod građana tako što je par grupa istrčalo iz sporednih ulica uz uzvike "bežite" nije im smetalo da taj narativ provlače konstantno na društvenim mrežama i u medijima. 

Laž o zvučnom topu konačno razotkrivena

Po narodnoj "zaklela se zemlja Raju da se tajne sve saznaju" saznala se i istina o zvučnom topu. U okviru istrage o tragičnoj pogibiji studentkinje na Filozofskom fakultetu policija je našla zapise plenuma koji su pet meseci prethodili događajima gde je navodno korišće zvučni top. Tokom čitanja dokumenata pronašli su da se tada raspravljalo o tome i da su već popstojali uhodani planovi kako da se napravi haos u Beogradu i Srbiji. Ako je ideja iz Novog Sada da se izazove građanski rat napadom na institucije bila plan A, onda je lažni zvučni top, tj. dizanje panike i izaziovanje stampeda koji bi mogao da dovede do žrtava bio plan B da se dobije isti efekat, tj. građasnki rat i krvoproliće u Srbiji. 

Policija je predala kompletnu dokumentaciju i sve što je našla VJT gde se vodi slučaj zvučnog topa i sada svi znamo da nikakvog zvučnog topa nije ni bilo. 

Kada se sve to složi onako kako jeste jasno se vidi da su svi ovi napadi dolazili iz različitih centara moći i država u okruženju ali u punoj koordinaciji. Ponašali su se po maksimi načelnika pruskog Generalštaba generala fon Moltkea koji se pridržavao pravila "Nastupamo odvojeno, ali udaramo zajedno". Svi oni pucaju u istu metu i ta meta je Aleksandar Vučić i nije njima problem Aleksandar Vučić kao čovek ili neki njegov privatni postupak ili kako izgleda, kako se češlja, za koga navija već je njima problem Predsednik Republike Aleksandar Vučić koji ne dozvoljava da Srbija kleči na kolenima i koji radi sve samo u interesu Srbije. 

Onog trenutka kada to postane jasno jasno je i da su svi ti napadi bili zapravo napadi na Srbiju i sve građane Srbije a da je Aleksandar Vučić primao i prima udarce jer je kao gromobran koji stoji nad našom zemljom.