Srbija se nalazi na istorijskoj i moralnoj prekretnici. Ono što se mesecima, pa i godinama unazad plasira u javnosti, nije obična politička borba – to je monstruozna, do detalja razrađena akcija sa jasnim i opasnim ciljem: izazivanje građanskog rata, rušenje države i potpuni slom našeg naroda. ​

Nakon saopštenja koje je objavilo Više javno tužilaštvo (VJT), i emitovan snimka na RTS-u, ogoljena je do srži hobotnica sastavljena od dela opozicije, pojedinih bezbednosnih struktura, stranih faktora i njihovih medija. Sada je sve dokazano. Sve je crno na belo. Ali ključno pitanje koje svaki građanin ove zemlje danas mora da postavi sebi glasi: Šta se nama dogodilo da kao društvo ćutimo na ovakve stvari?!

Planirani razdor: Udarao je brat na brata ​

Ova monstruozna akcija imala je za cilj da podeli sopstveni narod i državu. Lažima koje su plasirali, naneli su nenadoknadivu štetu našem društvu. Izazvali su duboke podele, uveli razdor u porodice, naterali da udari brat na brata, a komšija na komšiju.

Dok se predsednik Vučić bori za stabilnost, oni svesno razdiru srpsku ekonomiju i ostavljaju duboke posledice po dalji rast i napredak zemlje. ​Zašto to rade? Zato što plana i programa nema. Jedini način da se domognu vlasti, preporuče i dodvore svojim stranim nalogodavcima jeste brutalno oduzimanje ljudskosti Aleksandru Vučiću.

Anatomija političke hobotnice: Fabrika monstruoznih laži

​Ova kampanja dehumanizacije intenzivno traje još od 2018. godine, okupljajući političke neistomišljenike koji pojedinačno ne bi mogli ni cenzus da pređu.

Godinama unazad svedoci smo najgnusnijih izmišljotina koje su destabilizovale zemlju, a za koje se nikada niko nije izvinio nakon što su dokazane kao apsolutne laži: ​

Tragedija u Obrenovcu: Plasirali su priče o „leševima koji plutaju“ i o navodnom paljenju tela u visokim pećima u Lazarevcu – gde takve peći uopšte i ne postoje.

Afera „Jovanjica“: Čak su i njihovi mediji na kraju morali da priznaju da ime Aleksandra Vučića nema nikakve veze sa tim slučajem. ​

Slučajevi „Cvijan“ i „Oliver Ivanović“: Bezobzirno zloupotrebljeni za najprljavije političke poene. 

Pitanje litijuma: Optuživali su predsednika da želi da truje sopstveni narod. ​

Slučaj iz Sarajeva: Gnusna laž o tome kako je navodno „ubijao decu majkama u naručju“. ​

Sve ove laži imale su samo jedan cilj: predstaviti ga kao ubicu i zlo, kako bi se potpuno obezvredili i gurnuli u zapećak njegovi nesporni rezultati. 

Koga je, posle ovakvog linča, briga za stotine kilometara auto-puteva, hiljade novih radnih mesta, ekonomske i socijalne mere, ili za istorijska sredstva odvojena za lečenje bolesne dece? Sve što je izgrađeno i urađeno pokušava se zatrpati tonama političkog blata. ​

Hoće li iko reći „IZVINI“?

​Dokle ćemo da trpimo da grupa plaćenika bez ikakve biografije i stvarnih dostignuća pred našim očima „ubija“ predsednika i njegovu porodicu? Šta ćemo raditi kada sutra ti isti ljudi, vođeni čistom mržnjom, dođu po nas? ​Hoće li iko imati trunku obraza i morala da se izvini Vučićevoj porodici i većinskom narodu koji su pretvorili u svoje taoce? Hoće li iko reći „izvini“ Vučićevoj majci, ili čekaju da je ove monstruozne laži dotuku? Hoće li iko uputiti izvinjenje njegovoj deci, koja su jedina deca političara u istoriji ove zemlje koja prolaze kroz ovakav nezapamćeni medijski i politički progon? ​