Rat u Ukrajini ulazi u novu, možda i najopasniju fazu od februara 2022. godine. Dok ukrajinski dronovi sve češće pogađaju ciljeve duboko na teritoriji Rusije, uključujući energetsku infrastrukturu i naftne terminale, u zapadnim prestonicama sve intenzivnije se razmatraju mogući odgovori Moskve.

Prema pisanju Financial Timesa, zapadni zvaničnici i analitičari razmatraju više scenarija kojima bi Rusija mogla da odgovori ukoliko proceni da gubi stratešku inicijativu na frontu.

Sve veći pritisak na Moskvu

Iako ruske snage i dalje kontrolišu veliki deo teritorije pod svojom kontrolom, poslednjih meseci pojavili su se novi izazovi.

Ukrajina je značajno unapredila mogućnosti izvođenja udara bespilotnim letelicama velikog dometa, pa se sukob sve češće prenosi i na rusku teritoriju. Među pogođenim ciljevima našli su se naftni terminali i energetska infrastruktura, dok pojedini delovi Rusije beleže probleme u snabdevanju gorivom.

Istovremeno, zapadne procene ukazuju da Rusija svakog meseca trpi velike gubitke u ljudstvu, dok na frontu i dalje nema odlučujućeg proboja.

Četiri scenarija o kojima se govori

Prema analizama koje prenosi Financial Times, najčešće se pominju četiri moguća pravca delovanja Moskve.

1. Intenziviranje rata u Ukrajini

Prvi scenario podrazumeva pojačane raketne napade, češću upotrebu dronova i eventualnu novu mobilizaciju dodatnih vojnih snaga.

Analitičari, međutim, upozoravaju da bi takav potez mogao da izazove političke posledice unutar same Rusije, dok nije izvesno da bi značajno promenio stanje na frontu.

2. Nuklearna retorika ili eskalacija

Iako je Rusija više puta pominjala mogućnost upotrebe taktičkog nuklearnog oružja, brojni zapadni zvaničnici smatraju da je taj scenario danas manje verovatan nego ranije.

Kao razlog navode mogućnost ozbiljne međunarodne reakcije, uključujući posledice po odnose Moskve sa ključnim partnerima.

3. Rizik od šireg sukoba

Među scenarijima koji se razmatraju pominje se i mogućnost izazivanja incidenta u blizini članica NATO-a, poput baltičkih država ili Poljske.

Prema ocenama analitičara, takav potez predstavljao bi veliki bezbednosni rizik zbog mogućnosti šire eskalacije.

4. Hibridni pritisak

Najrealnijim scenarijem mnogi smatraju nastavak hibridnih aktivnosti, koje mogu obuhvatati sajber napade, sabotaže i druge oblike pritiska na infrastrukturu bez direktnog vojnog sukoba.

Evropske bezbednosne službe i ranije su upozoravale na moguće rizike po kritičnu infrastrukturu i logističke sisteme.

U fokusu i Belorusija

Dodatnu pažnju izazvao je i sastanak ruskog predsednika Vladimira Putina i beloruskog predsednika Aleksandra Lukašenka.

Na Zapadu postoji zabrinutost da bi teritorija Belorusije mogla ponovo da bude korišćena za vojne operacije protiv Ukrajine, dok Lukašenko tvrdi da njegova zemlja ne planira direktno uključivanje u sukob.

Analitičari: Nijedna opcija nije bez rizika

Prema ocenama zapadnih analitičara, Rusija i dalje raspolaže mogućnostima za eskalaciju sukoba, ali nijedan od mogućih scenarija ne garantuje ostvarenje vojnih ili političkih ciljeva bez ozbiljnih posledica.

Zbog toga se naredni meseci smatraju jednim od najosetljivijih perioda od početka rata, dok međunarodni posmatrači pažljivo prate dalji razvoj situacije.

Izvor: Financial Times.