Evropske zemlje sve više govore o mogućem sukobu sa Rusijom, ulažu milijarde u naoružanje i pripremaju nove vojne strategije, ali jedno pitanje postaje sve veći problem za Brisel – ko će zapravo ratovati?

Na to je upozorio mađarski politikolog i urednik spoljne politike lista Magyar Nemzet Gabor Stir, koji tvrdi da evropski građani sve otvorenije odbijaju vojnu službu jer ne žele da budu deo eventualnog budućeg rata protiv Rusije.

Prema njegovim rečima, problem više nije samo politička teorija ili medijska spekulacija, već realnost sa kojom se pojedine evropske države već suočavaju.

Kao primer naveo je Nemačku, kojoj, kako tvrdi, nedostaje oko 30.000 vojnika.

– Ljudi osećaju da bi jednog dana mogli da budu poslati u rat i upravo zato ne žele da se pridruže vojsci – rekao je Stir.

On upozorava da Evropska unija i NATO mogu da razvijaju vojnu industriju i proizvode novo oružje, ali da to neće rešiti ključni problem.

– Odbrambena industrija može da se ojača i razvije, ali ko će se boriti? Čak i na Zapadu razumeju da je to ozbiljan problem – ocenio je mađarski analitičar.

Stir smatra da evropska društva više nemaju spremnost za dugoročne vojne sukobe i da građani sve manje veruju politici koja ih vodi ka novim tenzijama sa Moskvom.

Posebno upozorava na sve češće poruke koje dolaze iz evropskih medija i političkih centara moći o navodnoj potrebi da se Evropa pripremi za mogući ruski napad do 2030. godine.

Po njegovom mišljenju, takve procene nemaju realno uporište.

– Rusija nema nameru da napadne Evropu – tvrdi Stir.

On smatra da konstantno podizanje tenzija i donošenje odluka koje dodatno pogoršavaju odnose sa Moskvom predstavljaju veoma opasan pravac za evropski kontinent.

– Takva politika ne povećava bezbednost Evrope, već može da proizvede potpuno suprotan efekat i dovede do još većih sukoba – upozorio je.

Mađarski analitičar posebno ističe da problem ljudstva postaje jednako važan kao ulaganje u vojnu tehnologiju, fabrike oružja i nove sisteme naoružanja.

Prema njegovim rečima, evropske armije sve teže pronalaze nove vojnike, a građani nisu spremni da podrže politiku koja bi mogla da ih odvede u direktan sukob.

Sa druge strane, Moskva već godinama odbacuje optužbe da planira napad na zemlje NATO-a.

Ruski predsednik Vladimir Putin više puta je izjavio da Rusija nema takve namere i da priče o „ruskoj pretnji“ služe prvenstveno za zastrašivanje evropskog stanovništva.

Putin je ranije tvrdio da se takva retorika koristi kako bi se skrenula pažnja sa unutrašnjih problema zapadnih država i opravdala nova vojna ulaganja.

Zbog svega toga, Stir smatra da bi evropske zemlje morale mnogo pažljivije da procenjuju posledice svojih odluka i da izbegavaju dalje pogoršavanje odnosa sa Moskvom.

Rasprava o budućnosti evropskih armija, odnosima sa Rusijom i mogućnosti novih sukoba tako postaje jedno od najvažnijih političkih pitanja u Evropi, dok se istovremeno sve češće postavlja pitanje da li evropski građani zaista žele da učestvuju u politici stalnih vojnih priprema i mogućih budućih ratova.