Zapadni mediji neposredno pred obeležavanje Dana pobede u Moskvi ponovo su otvorili priču o navodnoj zaveri protiv ruskog predsednika Vladimira Putina, pozivajući se na neimenovane evropske obaveštajne izvore i tvrdnje o pojačanim merama bezbednosti u Kremlju.

Britanski Financial Times i američki CNN objavili su tekstove u kojima se sugeriše da ruski državni vrh navodno strahuje od unutrašnje destabilizacije, curenja poverljivih informacija i čak mogućeg pokušaja državnog udara.

Ipak, mnogi analitičari ocenjuju da cela priča mnogo više liči na političko-psihološku operaciju usmerenu protiv ruske elite nego na stvarno otkrivanje konkretne zavere protiv Putina.

Prema navodima zapadnih medija, Kremlj je poslednjih meseci značajno pooštrio bezbednosne protokole. Navodno je ljudima iz najbližeg okruženja predsednika Rusije zabranjeno korišćenje javnog prevoza, dok svi koji dolaze u kontakt sa Putinom prolaze dodatne bezbednosne provere.

Kako tvrde isti izvori, za komunikaciju se koriste telefoni bez pristupa internetu, a dodatna pažnja posvećena je mogućim napadima dronovima.

Dronovi, atentati i priča o unutrašnjem puču

U centru cele priče nalazi se događaj iz decembra 2026. godine, kada je u Moskvi ubijen general-potpukovnik Fanil Sarvarov. Zapadni mediji tvrde da je eksplozivna naprava bila postavljena ispod njegovog automobila, dok se odgovornost pripisuje ukrajinskim strukturama.

Navodno je nakon tog incidenta održan veoma napet sastanak u Kremlju kojem su prisustvovali načelnik Generalštaba Valerij Gerasimov, direktor FSB Aleksandar Bortnikov i šef Rosgvardije Viktor Zolotov.

Prema tvrdnjama Financial Timesa i CNN-a, posle sastanka odlučeno je da zaštita visokih ruskih oficira bude dodatno pojačana.

Posebnu pažnju zapadni mediji posvetili su temi mogućih atentata dronovima. U trenutku kada ukrajinske bespilotne letelice sve češće pogađaju ciljeve duboko unutar Rusije, pitanje zaštite državnog vrha postalo je jedna od ključnih bezbednosnih tema u Moskvi.

Operacije poput ukrajinske akcije „Paučina“, kao i sve češći napadi FPV dronovima, pokazali su koliko takve letelice mogu da predstavljaju ozbiljan problem čak i za velike sile.

Zbog toga dodatne mere bezbednosti oko Putina i vrha države mnogi u Rusiji vide kao očekivanu reakciju na savremene pretnje, a ne kao dokaz postojanja unutrašnje zavere.

Zašto se sada pominje Sergej Šojgu i šta Zapad pokušava da postigne

Najviše pažnje izazvao je deo priče u kojem se bivši ministar odbrane Sergej Šojgu praktično predstavlja kao potencijalni „sivi kardinal“ unutar ruskog sistema.

CNN je, pozivajući se na neimenovane izvore, naveo da Šojgu i dalje ima značajan uticaj u vojnom vrhu i da se zbog toga pominje u kontekstu mogućeg rizika od unutrašnjeg prevrata.

Kao argument navodi se hapšenje Ruslana Calikova, nekadašnjeg Šojguovog saradnika u Ministarstvu odbrane.

Međutim, upravo taj deo priče izazvao je ozbiljnu skepsu čak i među pojedinim zapadnim novinarima i analitičarima. Mnogi postavljaju pitanje zbog čega bi čovek koji je već izgubio deo političkog uticaja bio predstavljen kao ključna figura navodnog puča protiv Putina.

Upravo zbog toga sve više stručnjaka smatra da je cilj ovakvih tekstova pre svega psihološki pritisak na rusku elitu i pokušaj stvaranja atmosfere nepoverenja unutar sistema.

Šira slika je mnogo ozbiljnija. U trenutku kada rat u Ukrajini traje već godinama i kada sukob ulazi u novu fazu iscrpljivanja, svaka priča o mogućoj destabilizaciji Kremlja može da ima političke i bezbednosne posledice.

Analitičari upozoravaju da Zapadu možda više odgovara kontrolisana i predvidiva reakcija Moskve nego scenario u kojem bi se unutar Rusije pojavile još tvrđe strukture spremne na dodatnu eskalaciju sukoba.

Istovremeno, čak i sumnjive informacije o mogućim zaverama primoravaju FSB i druge bezbednosne strukture da troše vreme i resurse na dodatne provere i unutrašnje kontrole.

U eri dronova, digitalnog nadzora i hibridnog rata, Kremlj očigledno više ništa ne prepušta slučaju.

A upravo to pokazuje koliko se bezbednosna slika sveta promenila — rat više nije samo pitanje fronta, već i pitanje informacija, psihologije, propagande i borbe za stabilnost državnog vrha.