Kako rat u Iranu ulazi u treći mesec, on Kini pruža uvid u to kako funkcionišu američke vojne sposobnosti pod vatrom, kao i koristan podsetnik da, na svakom ratištu, protivnik uvek ima veliki uticaj na ishod.

CNN je razgovarao sa nizom stručnjaka iz Kine, Tajvana i drugih zemalja o tome kako poslednja dva meseca borbi u i oko Persijskog zaliva mogu da ukažu na ono što bi moglo da se dogodi u mogućem sukobu između Pekinga i Vašingtona.

Oni upozoravaju da Kina može pogrešno proceniti sopstvene snage, nedostatak iskustva i zadržati previše uzak pogled na sukob i njegove posledice.

Fu Ćianšao, bivši pukovnik kineskog ratnog vazduhoplovstva, rekao je da je njegova glavna pouka iz dosadašnjih borbi to da Narodnooslobodilačka armija ne sme zaboraviti svoju odbranu, ukazujući na to kako je Iran pronašao načine da uništi američke protivraketne sisteme poput Patriota ili THAAD-a.

“Moramo da uložimo značajne napore kako bismo identifikovali slabosti na našoj odbrambenoj strani i osigurali da ostanemo nepobedivi u budućim ratovima”,  rekao je Fu.

Narodnooslobodilačka armija poslednjih godina brzo širi svoje ofanzivne vatrene kapacitete, dodajući rakete sa hipersoničnim klizećim bojevim glavama koje mogu da izbegnu presretače, kao i platforme sa kojih mogu da budu lansirane.

Ratno vazduhoplovstvo Narodnooslobodilačke armije ubrzano povećava broj stelt lovaca pete generacije i imaće oko 1.000 aviona J-20, ekvivalenta američkim F-35 avionima, kada budu delovali u režimu preciznih udara velikog dometa, prema britanskom istraživačkom centru RUSI.

Kina razvija i stelt bombarder dugog dometa, sličan američkim B-2 ili B-21 avionima.

Ali njena odbrana je druga priča.

Analitičari navode da je Iran uspeo da probije američku protivvazdušnu odbranu u Persijskom zalivu relativno primitivnom tehnologijom, uključujući jeftine dronove Šahed i jeftinije balističke rakete.

U međuvremenu, SAD su pokrenule vazdušnu kampanju protiv Irana koristeći mnogo sofisticiranije oružje, poput F-35 i B-2 aviona, kombinujući ih sa jeftinijim i manje tehnološki naprednim precizno navođenim bombama koje su ispuštali bombarderi B-1, B-52 i lovci F-15. Uništavali su sve — od raketnih lansera do brodova i mostova.

“To je kombinacija za koju Peking mora da se priprema”, rekao je Fu.

“Moramo dublje da proučimo kako da efikasno zaštitimo naše ključne objekte, aerodrome i luke od napada i upada”, rekao je on.

Preko Tajvanskog moreuza

Kada je reč o mogućem sukobu SAD i Kine, Tajvan se često posmatra kao potencijalna tačka izbijanja konflikta.

Vladajuća Komunistička partija Kine obećala je da će izvršiti „ujedinjenje“ sa Tajvanom. Kineski lider Si Đinping nije isključio upotrebu vojne sile kako bi to postigao.

Na Tajvanu analitičari prepoznaju da je Kina izgradila vojsku koja može da se meri sa SAD u visokotehnološkom preciznom naoružanju i sa Iranom u jeftinom ratovanju velikim brojem dronova.

“Rakete dugog dometa i rojevi dronova sigurno će igrati ključnu ulogu u zajedničkim vojnim operacijama Kine protiv Tajvana”, rekao je Čie Čung, saradnik za istraživanja pri tajvanskom Institutu za nacionalnu odbranu i bezbednosna istraživanja.

Ali da li bi ta ključna uloga bila dovoljna za pobedu u ratu preko Tajvanskog moreuza?

Kina je vodeći svetski proizvođač dronova, a broj bespilotnih sistema koje njeni proizvođači mogu da proizvedu je ogroman, smatraju analitičari.

“Kineski civilni proizvođači imaju kapacitet da za manje od godinu dana pređu na proizvodnju milijardu naoružanih dronova godišnje”, navodi se u izveštaju iz 2025. godine o kineskom programu dronova, objavljenom na analitičkoj platformi „Vor on d Roks“.

Neki upozoravaju da Tajvan nije spreman da se suoči sa takvim brojkama.

Nedavni izveštaj državnog revizora naveo je da su trenutne mere tajvanske vojske protiv dronova „neefikasne“ i predstavljaju „veliki bezbednosni rizik“ za ključnu infrastrukturu i vojne baze.

Pošteno govoreći, Tajvan ne stoji u mestu i preduzima korake kako bi unapredio te protivmere.

Džin Su, generalni direktor vodećeg tajvanskog proizvođača dronova „Tander Tajger“, pozvao je na veća ulaganja u sposobnost Tajvana da masovno proizvodi dronove.

“Moramo da proizvodimo neprekidno, danju i noću, kako bismo se suprotstavili neprijateljima”, rekao je on.

I SAD uče, a postoji i svest o tome da bi se u sukobu na Pacifiku mogle naći u ulozi branioca, a ne napadača.

Dronovi čine ratovanje mnogo skupljim za stranu koja izvodi ofanzivu, rekao je komandant američke Indo-pacifičke komande admiral Semjuel Paparo tokom saslušanja u američkom Senatu u aprilu.

Ako bi došlo do sukoba oko Tajvana, ostrvo ili SAD mogli bi da koriste dronove za gađanje kineskih brodova ili aviona koji bi prevozili moguće stotine hiljada vojnika Narodnooslobodilačke armije preko Tajvanskog moreuza radi napada i okupacije.

Svaki brod ili avion, kao i vojnici koje prevozi, višestruko su skuplji od dronova koji bi mogli da ih unište. To predstavlja faktor odvraćanja koji je viđen i u ratu protiv Irana, gde je američka mornarica, oprezna zbog iranskog asimetričnog ratovanja, retko slala brodove kroz Ormuski moreuz u Persijski zaliv.

Peking je gotovo sigurno primetio da je Paparo zagovarao ideju da se Tajvanski moreuz ispuni hiljadama dronova u vazduhu, na vodi i ispod mora, koji bi gađali kinesku vojsku kako bi Narodnooslobodilačka armija imala poteškoće da pređe moreuz i krene na Tajvan.

Protivnik takođe uči

To je ono što sve vojske koje izvlače pouke iz rata protiv Irana moraju da imaju na umu: i vaš protivnik uči. I možda će te lekcije primeniti na načine koje ne očekujete.

Više od dva meseca nakon početka rata protiv Irana, mnogi analitičari se i dalje pitaju kako ratni lideri u Vašingtonu nisu planirali mogućnost da Iran zatvori Ormuski moreuz.

Drugi se pitaju kako iranska vlada i dalje funkcioniše uprkos teškim vojnim udarima koje je pretrpela, ali smatraju da iz toga Peking može izvući jasne pouke.

“Taktičke pobede ne znače političke ishode”,  rekao je Krejg Singlton, viši saradnik nestranačke Fondacije za odbranu demokratija.

“Vojni pritisak nije se jasno pretočio u trajno političko rešenje. Za Kinu to potvrđuje ključnu lekciju: uspeh na bojnom polju ne donosi automatski željeni krajnji ishod.”

Tu je i nešto što kineska vojska jednostavno nema: borbeno iskustvo.

Narodnooslobodilačka armija nije bila pod ozbiljnom vatrom još od rata sa Vijetnamom u februaru 1979. godine. Od tada su američke snage vodile velike kampanje u Iraku dva puta i u Avganistanu, kao i brže vojne operacije na mestima poput tzv. Kosova i Paname.

“Ovako izgleda pravi rat”,  rekao je kineski vojni analitičar Song Congping govoreći o sukobu u Iranu.

Ako bi Kina ušla u sukob sa SAD u narednoj deceniji, Vašington bi i dalje imao veliki broj ljudi koji su učestvovali u borbama u trenutnom sukobu u Persijskom zalivu ili u planiranju kampanje.

Izgubili su saborce, izgubili opremu, ostvarili ogromne pobede i sproveli precizno ratovanje na visokom nivou.

I prilagođavali su se — na primer, prelazili sa kažnjavajućih vazdušnih udara na blokadu iranskih luka ili jačali zaštitu skloništa za avione nakon gubitka ključne opreme poput AWACS radarskog aviona.

Koliko brzo bi Narodnooslobodilačka armija mogla da se prilagodi pod vatrom na jednako promenljivom bojištu, tek treba da se vidi, smatraju analitičari.

Dru Tompson, viši saradnik Škole za međunarodne studije „S. Radžaratnam“ u Singapuru, ponudio je istorijski primer iz poslednjeg sukoba SAD i Kine — Korejskog rata.

Kina je imala bolje lovce, sovjetske MiG-15 avione. Ali američki piloti, iako su leteli na inferiornim F-86 avionima, ostvarili su bolje rezultate jer su mnogi imali iskustvo iz Drugog svetskog rata.

Pouka je da će „odličan pilot u prosečnom avionu uvek pobediti prosečnog pilota u odličnom avionu“, rekao je Tompson.

Još jedna lekcija iz rata protiv Irana jeste da ratovi ovog nivoa, između velike sile i slabijeg protivnika, ne mogu uvek biti uredne operacije koje se završavaju kada specijalne snage usred noći uhvate predsednika.

“Sposobnost Irana da iskoristi tesnac i unese rizik u globalne lance snabdevanja pokazuje koliko brzo lokalizovani sukob može postati međunarodni”,  rekao je Singlton.

Za Peking je to upozorenje da bi svaki scenario oko Tajvana odmah uključio globalnu trgovinu, energetske tokove i treće strane na načine koje je teško i zamisliti.