Pre nego što je postao predsednik Švajcarske, Parmelan je bio mladić koji je ustajao rano da bi radio na farmi, dok je istovremeno učio zanat. Njegov put nije bio čisto akademski, već tipično "švajcarski" - kombinacija škole i stvarnog rada.

Kao tinejdžer, prošao je kroz dualni sistem obrazovanja, što znači da nije samo sedeo u učionici, već je paralelno radio u poljoprivredi. Deo obuke proveo je radeći na farmi u Švajcarskoj, gde je učio kroz praksu - od brige o usevima do svakodnevnog funkcionisanja jednog gazdinstva. Nije to bila simbolična praksa, već pravi posao. Odgovornost, radno vreme i konkretni zadaci.

Kasnije je nastavio kao poljoprivrednik i vinogradar, radeći na porodičnom imanju. Taj period mu je, kako je i sam više puta isticao, oblikovao pogled na svet. Naučio ga je disciplini, samostalnosti i razumevanju realne ekonomije.

Danas, kada sedi na vrhu države, Parmelan često važi za političara koji "zna kako izgleda raditi rukama", što u švajcarskom društvu nosi posebnu težinu.

Ali Parmelan nije izuzetak. On je proizvod sistema, a taj sistem je ono što Švajcarsku čini specifičnom.

Dualno obrazovanje u Švajcarskoj podrazumeva da učenici već sa 15 ili 16 godina biraju profesionalni put i ulaze u svet rada. Umesto da godinama ostanu isključivo u teoriji, oni deo nedelje provode u školi, a deo na radnom mestu - u firmama, radionicama, bolnicama ili, kao u Parmelanovom slučaju, na farmama.

Suština modela je jednostavna: učenje kroz rad. Mladi ne izlaze iz sistema sa diplomom, ali bez iskustva - naprotiv, izlaze kao već obučeni radnici, spremni za tržište. Poslodavci učestvuju direktno u obrazovanju, što znači da se znanja stalno prilagođavaju realnim potrebama ekonomije.

Rezultat? Niska nezaposlenost mladih, stabilna privreda i društvo u kojem zanati i praktična zanimanja imaju visok status. U takvom okruženju nije neobično da neko ko je počeo kao šegrt ili radnik kasnije dođe do najviših funkcija u državi.

Životna priča Gi Parmelana je živi primer. Ne zato što je jedinstvena, već zato što pokazuje kako sistem može da otvori vrata - od farme do predsedničke funkcije, bez preskakanja onog najvažnijeg koraka: stvarnog rada.