Vidra, životinja koja je iz Švajcarske nestala još 1989. godine, ponovo je primećena u nekoliko delova zemlje, što stručnjaci ocenjuju kao veliki uspeh za zaštitu prirode i očuvanje biodiverziteta.

Ipak, ekološke organizacije upozoravaju da opstanak ove vrste i dalje nije siguran, jer Švajcarska kasni sa revitalizacijom reka i prirodnih staništa koja su ključna za život vidri.

Novi tragovi vidri u više kantona

Prisustvo vidre nedavno je potvrđeno na obali reke Are u mestu Zelzah, što predstavlja prvo zabeleženo pojavljivanje ove životinje u kantonu Zoloturn nakon čak 91 godine.

Samo nekoliko dana kasnije, kamera za nadzor divljih životinja snimila je vidru kako pliva kroz kanal Lint u kantonu Glarus.

Pored toga, vidre, uključujući i mladunce, primećene su i u kantonima Graubinden, Bern, Sent Galen, Tićino, Lucern i Cirih.

Poslednja vidra nestala je 1989. godine

Poslednja zvanično zabeležena vidra u Švajcarskoj primećena je 1989. godine na obali jezera Nojšatel.

Vrsta je tokom decenija gotovo potpuno nestala zbog intenzivnog lova, zagađenja voda i regulacije rečnih tokova koja je uništila prirodna staništa.

Iako je vidra stavljena pod zaštitu još 1952. godine, a određeni zagađivači zabranjeni 1986, te mere nisu bile dovoljne da spreče njen nestanak iz zemlje.

Povratak zahvaljujući oporavku populacije u regionu

Stručnjaci objašnjavaju da je povratak vidri moguć zahvaljujući boljoj zaštiti vrste i prirodnih staništa u susednim državama.

Populacija se postepeno oporavila, a vidre su se u Švajcarsku vratile preko sliva Dunava i reke In u kantonu Graubinden.

Glavni problem je stanje reka i ribljeg fonda

Iako je povratak vidri veliki ekološki uspeh, stručnjaci upozoravaju da je za njihov dugoročni opstanak neophodna zdrava životna sredina i stabilna populacija riba.

Problem predstavlja činjenica da su u Švajcarskoj čak dve trećine vrsta riba ugrožene, što direktno utiče i na opstanak vidri.

Ekološke organizacije zato traže ubrzanu revitalizaciju vodotokova. Prema zakonu, Švajcarska bi svake godine trebalo da obnovi oko 50 kilometara rečnih tokova, ali trenutno ne uspeva da ispuni ni polovinu tog cilja.