IZDATO HITNO UPOZORENJE! Černobilj oštećen: "Može se podići RADIOAKTIVNA PRAŠINA!"

Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) izdala je ozbiljno upozorenje da zaštitna struktura izgrađena kako bi sprečila širenje radijacije iz nuklearne elektrane Černobilj mora hitno da se obnovi, nakon što je početkom godine pretrpela oštećenja u napadu ruskih dronova. U saopštenju od 5. decembra istaknuto je da konstrukcija više ne pruža punu garantovanu bezbednosnu zaštitu.

Ukrajina od februara radi na sanaciji masivnog čeličnog omotača koji okružuje uništeni reaktor, nakon što je 14. februara dron pogodio postrojenje i izazvao štetu. IAEA navodi da je poslednja procena stanja pokazala kako je deo konstrukcije ozbiljno oštećen i da je time izgubio ključne funkcije, uključujući sposobnost zadržavanja potencijalno opasnih radioaktivnih čestica.

Direktor IAEA, Rafael Grosi, upozorio je da su privremene intervencije urađene, ali da je „hitna, potpuna i sveobuhvatna rekonstrukcija neophodna što pre“ kako bi se obezbedila dugoročna nuklearna sigurnost.

Foto: Shutterstock

 

Može li doći do curenja radijacije?

Stručnjaci su još u februaru objasnili da pad pritiska u zaštitnoj kupoli nije trenutna opasnost, ali da postoje drugi rizici koji ne smeju biti zanemareni. Dmitro Humenjuk iz Državnog naučno-tehničkog centra za nuklearnu i radijacionu bezbednost Ukrajine objasnio je da je stari sarkofag iz 1986. i dalje nemoguće bezbedno ukloniti, te da je upravo zato instaliran novi zaštitni poklopac.

„Ukoliko bi došlo do urušavanja konstrukcije ispod sada oštećenog poklopca, mogla bi se podići radioaktivna prašina“, istakao je Humenjuk, dodajući da bi takav scenario potencijalno doveo do oslobađanja radijacije u okolinu.

Obnova tek nakon rata

Planirano je da se naredne godine započnu dodatni privremeni radovi uz podršku Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), a potpuna rekonstrukcija mogla bi da bude realizovana tek kada se rat okonča.

Podsetimo, trenutni zaštitni štit postavljen je 2019. godine kako bi se obezbedio dotrajali sarkofag napravljen na brzinu posle eksplozije reaktora 1986. – događaja koji se i dalje smatra najtežom nuklearnom katastrofom u istoriji. Ruski napad izazvao je požar i oštetio spoljašnji omotač, ali za sada nisu registrovani povišeni nivoi radijacije. Monitoring je konstantan, a tim IAEA ostaje u elektrani.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski tada je napad nazvao „terorističkom pretnjom za celu planetu“, optuživši Rusiju da jedina u svetu napada nuklearna postrojenja i ignoriše opasnost od posledica.

Elektrana Černobilj, oko 130 km severno od Kijeva i 15 km od granice sa Belorusijom, bila je kratko pod ruskom okupacijom tokom prvih nedelja invazije 2022. godine, kada je osoblje držano pod pritiskom i kontrolom, što je stvorilo dodatni rizik. Ruske snage povukle su se 31. marta iste godine.

Međutim, Rusija i dalje kontroliše nuklearnu elektranu Zaporožje, što podgreva strahovanja od nove katastrofe s potencijalno ozbiljnim posledicama za region.

Nakon dešavanja u Černobilju, oglasili su se i iz srpskog Direktorata za radijacionu sigurnost tvrdeći da se stanje zračenja u Srbiji prati i da nema opasnosti za stanovništvo.

(kyivindependent, DW)

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI