NAJKRVAVIJI PROTESTI U EVROPI Desetine mrtvih i na hiljade povređenih, uhapšenih i osuđenih u poslednjih par godina

Protesti "Žutih prsluka" u Francuskoj

Pokret je počeo 17. novembra 2018. godine. Prvobitno su ga pokrenula planirana povećanja poreza na gorivo i rastuće cene goriva, za koje se smatralo da nepravedno pogađaju radničku i srednju klasu, posebno u ruralnim područjima.

Vremenom su se protesti proširili na šire žalbe zbog troškova života, ekonomske nejednakosti i nezadovoljstva vladinim politikama. Demonstranti su zahtevali veće plate, vraćanje poreza na bogatstvo i veću direktnu demokratiju.

Profimedia

Velike demonstracije su se odvijale širom Francuske, posebno u Parizu i većim gradovima, često vikendom. Na vrhuncu, stotine hiljada ljudi je učestvovalo širom zemlje. Nasilje je eskaliralo tokom nekoliko velikih demonstracija, a najznačajnije u decembru 2018. godine, kada je u Parizu pričinjena velika materijalna šteta i došlo je do policijskih sukoba.

Do proleća 2019. godine, više od 2.000 ljudi je povređeno, a preko 8.000 je uhapšeno. Šteta na imovini, posebno u Parizu, iznosila je stotine miliona evra.

Ukupno je prijavljeno 11 mrtvih u vezi sa protestima „Žutih prsluka“. Većina ovih smrtnih slučajeva dogodila se u saobraćajnim nesrećama tokom blokada puteva ili demonstracija.

Petoro je izgubilo ruke zbog upotrebe granata, a 23 je izgubilo vid.

Novogodišnji protesti u Nemačkoj

Proslava Novogodišnje noći u Nemačkoj (od 31. decembra 2024. do 1. januara 2025.) ostaće zapamćena i po pet smrtnih slučajeva i sukoba sa policijom.

Nemiri su izbili u više gradova, policija je napadnuta pirotehničkim sredstvima, a pet ljudi je poginulo usled upotrebe pirotehnike.

Profimedia

 

Protesti u Velikoj Britaniji 2024. godine

Masovni napad nožem 29. jula 2024. u Sautportu (Mersisajd) na dečjem času plesa doveo je do smrti tri mlade devojčice i teških povreda drugih. Ovaj čin nasilja postao je katalizator nemira. Lažne glasine su kružile internetom, pogrešno optužujući napadača kao muslimanskog imigranta.

Antiimigraciona i islamofobična osećanja su se brzo širila. Ekstremne grupe i pojedinci iskoristili su situaciju za mobilizaciju, ciljajući džamije, hotele u kojima žive tražioci azila i manjinske zajednice.

Profimedia

Od 30. jula do oko 5-10. avgusta 2024. godine, protesti, nasilni neredi, pljačke, podmetanje požara i vandalizam proširili su se po mnogim gradovima u Engleskoj i Severnoj Irskoj. Policijske snage u više jurisdikcija bile su preopterećene, a mnogi policajci su povređeni. Izvršena su masovna hapšenja.

Do sredine avgusta, preko 1.000 ljudi je uhapšeno a stotine su optužene. Bilo je mnogo povređenih, prvenstveno među policajcima. Oko 302 policajca je povređeno u nemirima. Od njih, 54 je zahtevalo hospitalizaciju zbog fraktura, uboda i posekotina.

Demonstracije u Belorusiji 2020-2021.

Nakon predsedničkih izbora u Belorusiji održanih 9. avgusta 2020. godine, koje su neke opozicione grupe i zapadni posmatrači doveli u pitanje, širom zemlje su održani protesti velikih razmera. Demonstranti su zahtevali nove izbore, puštanje pritvorenika i veću političku transparentnost.

Profimedia

Vlasti su odgovorile opsežnim bezbednosnim merama, masovnim hapšenjima i rasteravanjem demonstracija, usred izveštaja o nasilju i lošim uslovima u pritvoru.

Nezvanične informacije govore da je 15 ljudi preminulo tokom protesta, kao posledica povreda zadobijenih u policijskim akcijama, ili na drugi način povezanim sa protestima. Potvrđena je smrt jedne osobe.

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI