TATJANA MACURA, KOPREDSEDNICA STRANKE MODERNE SRBIJE, ZA ALO! OTKRILA: U kafani pevam na sav glas, čaše ne razbijam!

Tatjana Macura, kopredsednica Stranke moderne Srbije i predsednica Udruženja „Mame su zakon“, u intervjuu za Alo! otkrila je da je u politiku ušla slučajno početkom 2014. godine.

- Ušla sam na poziv bivšeg ministra privrede, koji je baš tih dana izašao ili je bio izbačen iz vlade. Postoje različita tumačenja tog događaja i danas nisam sigurna šta je tačno, a nije previše ni važno. Bila sam u privatnom poslu i ideja drugačijeg obračuna poreza i stavljanje male privrede u prvi plan kao stuba države učinila mi se veoma bliskom. Pored toga, priča o pravnoj državi i o poštovanju ljudskih prava, posebno ugroženih kategorija, bila je moja vizija idealne male balkanske države na koju se druge male balkanske države mogu ugledati - Srbija da bude kao Švedska na Balkanu. Ta je organizacija u međuvremenu potpuno skrenula sa tog koloseka, ali mi je posebno drago da je nas nekoliko prvoboraca još uvek okupljeno oko tih ideja.

Da li ste imali podršku najbližih?

- U početku je ta podrška bila rezervisana, a kako i ne bi bila - niko svesno ne želi da mu najbliži ulaze u političko blato. Međutim, kada se preguraju prve takve krize, posle bude lakše i iskristališe se smisao. U mom slučaju to su recimo izmene nekih važnih zakona koje uređuju status trudnica i porodilja, kao i predstavljanje drugačije političke kulture, pa je taj smisao jasan ne samo meni, već i mojoj najbližoj okolini. Danas imam punu podršku najbližih.

Bili ste često i na meti napada, kako od političkih protivnika, tako i od medija, kako je vaša porodica reagovala na sve to?

- Nikada se ne naviknete u potpunosti na te stvari, ali vremenom one postaju sve beznačajnije. Ima nekoliko situacija koje su meni, mojoj deci i suprugu teško pale, ali smo ih pregurali.

Bavite se i biznisom, kako sve to postižete?

- Na prvi pogled lako, ali je to samo zato što suprug mnogo toga preuzima na sebe. Da je drugačije, ne znam da li bih ostala u politici jer privatni posao jednostavno ne trpi toliko odsustvo. Nije neistina kada čujete da privatnici nemaju radno vreme, nemaju vikend, da nemaju godišnji odmor i da je potrebna apsolutna posećenost da bi posao od kojeg nekoliko porodica živi opstao. Njegova velika žrtva jeste upravo to, a razumevanje za ono što svako od nas dodatno želi da radi nikada nam nije bilo upitno.

Imate li vremena za druženje sa prijateljicama?

- Imam. Istini za volju, moje dve najbolje prijateljice danas žive van Srbije - jedna u Nemačkoj, druga u Americi, ali uprkos tolikoj udaljenosti, u kontaktu smo. Sa prijateljima koji su ovde u kontaktu sam gotovo svakodnevno.

Imate dve ćerke, šta ih savetujete?

- Da uče, da čuvaju sebe i fizički i psihički, da nije neophodno da se po svaku cenu uklope u većinu jer nije sve što većina radi ispravno, da poštuju različitosti, da budu samostalne, da prihvate sebe i sve svoje vrline i mane, da razvijaju empatiju.

Umete li da kuvate i šta najbolje pravite?

- Volim da kuvam i rekla bih da mi taj posao ide od ruke. Porodica nije previše izbirljiva, tako da mogu i da isprobavam nove recepte ili da eksperimentišem. Supu uvek imam spremnu i svi koji dolaze u naš dom to znaju. Slatkiše pravim kada moram, ali ne volim.

Plašite li se starosti i šta mislite o estetskoj hirurgiji?

- Ne plašim se starosti. Često za sebe kažem da odavno živim penzionerski život - uživam u kući ili kratkim izletima sa porodicom i prijateljima. O estetskoj hirurgiji ne mislim ništa loše i dobro je da je danas sve dostupnija onima koji iz bilo kog razloga osećaju nesigurnost. Sama sam kukavica, plašim se bola i verovatno se nikad ne bih usudila na veće zahvate, ali za manje korekcije u smislu nege lice i tela - zašto da ne. Neke i sad praktikujem.

Kada smo kod izgleda, kako održavate liniju, da li trenirate?

- Zbog povrede kolena pre četiri godine danas ne treniram svakodnevno kao što sam do tad činila. Imam sobni bicikl i to je trenutno jedino što praktikujem svakodnevno. Planiram da se aktiviram, nedostaju mi treninzi kao svakodnevni ritual za otklanjanje ili umanjenje stresa.

Gledali ste film „Toma“, bili ste oduševljeni, da li u kafani nekad lomite čaše i koju pesmu naručujete?

- Da, „Toma“ je ostavio snažan utisak na one koji vole kafanu, neposredni kontakt sa muzikom i na one koji vole ljude, koji su emotivni i empatični - a to znači i na mene. Ne lomim čaše, ali pevam iz sveg glasa. U kafani naručujem svašta - od Džejeve „Nedelje“, preko Silvane i sevdalinki, pa do Tominih pesama. Ako bih morala samo jednu pesmu da izdvojim, bila bi to „Emina“ koju danas najlepše izvodi Amira Medunjanin.