Nakon što je premijer Hrvatske Andrej Plenković saopštio svoja imperijalistička stremljenja, teritorijalne i druge pretenzije, trebalo mu je otkazati gostoprimstvo i dati rok da napusti teritoriju Crne Gore, saopštio je danas potpredsednik Demokratske narodne partije (DNP) Milun Zogović.
- Da bi Crna Gora krenula napred, neophodno je rasvetliti ulogu onih koji su nekontrolisano vladali tokom poslednje tri decenije. To je uslov bez kojeg se ne može ako želimo raskid sa lošim praksama kao pouku svima koji dobiju poverenje naroda da obavljaju visoke državne funkcije - istakao je Zogović u saopštenju, prenose crnogorski mediji.

On je dodao da se bivši premijer i predsednik Crne Gore Milo Đukanović grdno prevario ako misli da je građane Crne Gore zahvatila kolektivna amnezija.

- To što su institucije pokazale nesposobnost i nisu preispitale njegovu ulogu u kriminalizaciji i pljački Crne Gore tokom prethodne tri decenije, nipošto ne ukazuje na nevinost, čistunstvo ili bezgrešnost. Pokušaj da se, kao guru nezavisne Crne Gore stvorene 2006. godine, svojim prisustvom na javnoj sceni ponovo nametne jeftina je predstava za one koji bi vekove slavne istorije tradicionalne Crne Gore menjali za dve decenije pogubnog ideološkog nasleđa Đukanovićeve privatne države - poručio je Zogović.

On je kazao da je opštepoznato da je Plenković blizak prijatelj Đukanovića, te da se postavlja pitanje da li su zajedno usaglašavali Plenkovićevu imperijalističku platformu za samit u Tivtu.

- Verujem da bi ga iskusni Đukanović mogao najbolje poučiti kako se nešto može oteti od države Crne Gore. Nakon što je Plenković saopštio svoja imperijalistička stremljenja, teritorijalne i druge pretenzije, trebalo mu je otkazati gostoprimstvo i dati rok da napusti teritoriju Crne Gore. Time bi se sačuvalo državno dostojanstvo nezavisne i suverene Crne Gore - kazao je Zogović.

On je rekao da je nakon toga "na samitu trebalo zamoliti naše prijatelje iz Brisela da zaustave dalje reketiranje i uslovljavanje Crne Gore koje nam, u kontinuitetu, priređuju naše komšije iz Zagreba".

- Time bismo pokazali da čuvamo svoje dostojanstvo, a našim prijateljima iz Brisela dali priliku da nas, kao prvu buduću članicu Evropske unije, zaštite od nezdravih komšijskih aspiracija na ono što je naše. Ovako ostaje gorak utisak da je, zbog izostanka adekvatne reakcije, Plenković pred svima legalizovao svoje zahteve - naveo je Zogović.

Plenković je 5. juna novinarima u Tivtu, uoči Samita EU–Zapadni Balkan, rekao da je Crna Gora najviše odmakla u pregovorima sa EU i da zato ima očekivanja vezana za otvorena pitanja između dve države. Ponovio je da je pozicija Hrvatske jasno definisana i da postoje preduslovi koji, ako se ispune, vode ka daljem napretku u poglavljima 31, 23 i 24.

Hrvatska je Crnoj Gori blokirala zatvaranje Poglavlja 31 (Spoljna, bezbednosna i odbrambena politika), tražeći rešavanje više otvorenih pitanja. Među njima su obeštećenje hrvatskih logoraša u Morinju, potraga za nestalima iz rata, procesuiranje ratnih zločina, rešavanje imovinsko-pravnih pitanja hrvatskih porodica, pitanje spomen-ploče u Morinju, školskog broda "Jadran", naziva bazena u Kotoru i razgraničenja između dve države.