Dana 26. februara 2026. godine, Viši sud u Beogradu, Odeljenje za ratne zločine, osudio je u odsustvu Deljoša Krasnićija na 15 godina zatvora zbog ratnog zločina protiv civilnog stanovništva. Prema presudi, on je kao pripadnik tzv. OVK u junu 1999. godine u mestu Belo Polje kod Peći ubio tri lica srpske nacionalnosti i jedno lice ranio.

Ova presuda predstavlja rezultat višegodišnjeg, složenog i tajno vođenog rada Tužilaštva za ratne zločine iz perioda kada je na njegovom čelu bila Snežana Stanojković. Upravo u tom mandatu pripremljena je ova, kao i još pet optužnica protiv pripadnika tzv. „OVK“. Reč je o predmetima koji su, prema dostupnim izvorima, pripremani diskretno, uz sistematsko prikupljanje dokaza i koordinaciju sa saradnicima unutar institucije.

U izradi ovih optužnica učestvovali su tužilac Vasilije Seratlić i stručni saradnici tužilaštva, u okviru tima koji je formiran u vreme Stanojkovićeve. Naši izvori navode da je upravo taj tim izneo najveći teret rada na predmetima koji su sada dobili sudski epilog.

Međutim, umesto institucionalne podrške, rad na ovim predmetima, kako se tvrdi, bio je praćen unutrašnjim pritiscima i opstrukcijama. Nakon smene Stanojkovićeve usledili su pokušaji da se zasluge za pripremljene optužnice pripišu drugim funkcionerima, konkretno Dušanu Kneževiću i Milošu Samardžiću, koji, prema tim tvrdnjama, nisu učestvovali u fazi pripreme ni u prikupljanju dokaza.

Posebno se ukazuje na ulogu vrhovne javne tužiteljke Zagorke Dolovac, za koju se tvrdi da je putem usmenih naloga uticala na kadrovska i organizaciona rešenja unutar tužilaštva, što je, kako se navodi, dovelo do onemogućavanja daljeg rada pojedinim saradnicima koji su bili nosioci predmeta u vreme Stanojkovićeve.

Prema tim navodima, Dušan Knežević je kasnije preuzeo već pripremljene predmete, uključujući i predmet „Petrovačka cesta“, i formalno ih potpisao, iako nije učestvovao u fazi njihove izrade. Istovremeno, saradnicima koji su učestvovali u pripremi optužnica,  je po nalogu iz vrha tužilaštva onemogućen nastavak rada.

Presuda u slučaju Krasnići tako postaje više od pojedinačnog sudskog epiloga. Ona otvara pitanje institucionalnog kontinuiteta, zasluga i unutrašnjih odnosa u tužilačkom sistemu. Dok sud donosi odluke na osnovu činjenica i dokaza, unutar institucija se vodi borba za kontrolu, pozicije i interpretaciju zasluga.

Slučaj koji je započet u vreme Snežane Stanojković danas dobija sudsku potvrdu, ali istovremeno izbija u prvi plan i spor oko toga ko je zaista izneo teret pripreme optužnica i ko pokušava da njihov rezultat politički ili institucionalno kapitalizuje.

BONUS VIDEO