SPIRALA LAŽI: Kako se konstruiše demonizacija Aleksandra Vučića!

piše: Dražen Živković, glavni i odgovorni urednik TV PRVA za Crnu Goru i osnivač portala Borba

U političkom i medijskom prostoru regiona formiran je specifičan model borbe protiv Aleksandra Vučića – model koji ne počiva na argumentima, politici ili idejama, već na permanentnoj i precizno izvođenoj proizvodnji laži. To nije spontana kampanja, niti prolazna epizoda političke borbe. To je dobro razrađen mehanizam koji funkcioniše u ciklusima: lansiraj, eksploatiši, iscrpi – i kad stigne demanti: odmah pusti novu konstrukciju.

Suština spiralne propagande je jednostavna i brutalna: cilj nije da jedna laž preživi, nego da laž nikada ne prestane.

1. Kreiranje šoka: Lansiranje laži kao političkog oružja

Svaki ciklus počinje brutalnom, emotivno nabijenom konstrukcijom. Što je priča ekstremnija, to je njen efekat brži. Zato su narativi uvek isti: atentati, državni teror, mrtva djca, policijska tortura, izmišljene specijalne jedinice.

Primeri su već katalog političkog manipulativnog arsenala:

– “snajper safari” protiv Vučića, recikliran u više navrata od 2022. godine,

– “zvučni top” – državna fantazmagorija sa elementima horora,
– laž o dečaku iz Valjeva koji je “preminuo” nakon intervencije policije,
– laž o “prebijenoj studentkinji”,
– i čitav niz drugih fabrikovanih konstrukcija, od Jovanjice do “tajnih jedinica za linč naroda”.

Matrica je identična: emocija zamenjuje činjenice, a šok zamenjuje proveru.

2. Eksploatacija do iznemoglosti: Panika kao politički kapital

Kada se laž lansira, ulazi u fazu maksimalne eksploatacije.

Distribuiraju je mediji, portali, “građanski aktivisti”, influenseri, političke strukture i neformalni propagandni nalozi koji djeluju sinhronizovano. Cilj nije dokazivanje – cilj je psihološki pritisak.

Stvara se atmosfera panike: država navodno puca, sistem kolabira, a Vučić se prikazuje kao čovek koji je pred “konačnim padom”.

U toj fazi činjenični okvir ne postoji. Bitno je jedino stvoriti buku, vizuelnu i emotivnu. Buku u kojoj racionalnost gubi bitku.

3. Demant bez efekta: Plan je da istina stiže prekasno

Kada se laž razotkrije, ona više nije predmet interesovanja. Demant dolazi tiho, kasno i nikada ne dobije ni djelić energije koju je dobila konstrukcija.

Mediji koji su danima pravili histeriju naglo ućute. Aktivisti nestanu iz rasprave. Političari jednostavno pređu na sljedeću temu.

Ali posledice ostaju:

strah je posejan, sumnja je ubačena, percepcija izmenjena.

To i jeste cilj – ne dokazati, nego trajno kontaminirati javni prostor.

4. Nova laž da potisne staru: Kontinuitet koji stvara iluziju

Čim prva laž padne, odmah kreće nova.
Pripremljena, upakovana i tempirana.

Njena uloga je dvostruka:

1. da spreči javnost da se vraća na prethodnu manipulaciju,

2. da održi ritam u kojem se čini da se stalno otkrivaju “novi skandali”.

Tako nastaje optička varka – osećaj da se “stalno nešto dešava”, da postoji “previše slučajnosti”, da “iza svega stoji nešto veliko”.

U stvarnosti, mozaik ne postoji.

On je sklopljen od desetina nepovezanih laži koje zajedno stvaraju iskrivljenu, fabularnu sliku o Vučiću kao osobi koja navodno vlada strahom, pretnjama i krizama.

To nije politička kritika.
To je psihološki rat.

Zašto se sve ovo radi?

Odgovor je jednostavan, surov i politički realan:

– jer je lakše satanizovati protivnika nego ga pobediti programom,
– jer je efikasnije udariti na emocije nego izgraditi političku ponudu,
– jer je brže stvoriti paniku nego institucije,
– jer je jeftinije lansirati laž nego politički raditi na terenu.

Strategijski cilj je jasan i dosledan:

držati Vučića u kontinuiranoj defanzivi, zatrpati javni prostor otrovnim narativima i stvoriti sliku da je unapred kriv za sve – za kriminal, proteste, bezbednosne incidente i svaku pukotinu u regionu.

To nije politika.
To nije javna debata.
To je metod demonizacije.

Kada laž postane konstanta, a istina smetnja

Najopasnija posledica ovog modela nije samo napad na jednog čoveka. Najopasnija posledica je stvaranje društva koje ne razlikuje istinu od manipulacije.

Jer kada se društvo adaptira na laži kao na normalnu pojavu, ono postaje savršeno ranjivo.

A kada izgubi kompas istine, izgubi i kompas slobode.

To je krajnji cilj spiralne propagande:
ne samo urušiti Vučića, nego urušiti poverenje naroda u realnost. Jer Vučić je sinonim za poverenje u realnost.

U vremenu u kojem je laž postala industrija, najradikalniji čin je – govoriti istinu. Ne zato što je lako, nego zato što je jedino što još ima političku i moralnu vrednost.

(Borba.me)

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI