Tokom letnjih meseci trovanja hranom su znatno češća nego u ostatku godine, jer visoke temperature pogoduju razmnožavanju bakterija. Jedna od najpoznatijih je salmonela, koja može izazvati ozbiljne probavne tegobe, a stručnjaci upozoravaju da rizik nije vezan samo za određene namirnice, već i za način na koji se one čuvaju.

Magistar nutricionizma Ivona Brodić objasnila je koje namirnice predstavljaju najveći rizik tokom leta, kako sprečiti razvoj bakterija i šta je važno tokom oporavka nakon infekcije.

Hrana koju najčešće nosimo na plažu može biti rizična

Na pitanje koje namirnice građani najčešće nose na plažu, a koje se lako kvare na visokim temperaturama, Brodić navodi da su to uglavnom:

  • sendviči sa salamom, šunkom, sirom ili majonezom,
  • salate sa piletinom ili tunjevinom,
  • kuvana jaja,
  • mlečni proizvodi.

„Ako nekoliko sati stoje na visokim temperaturama, povećava se rizik od razvoja bakterija poput salmonele, Staphylococcus aureus, Bacillus cereus ili pojedinih sojeva Escherichie coli, u zavisnosti od vrste hrane i načina čuvanja. Hrana često izgleda potpuno normalno, nema neprijatan miris ni ukus, ali više nije bezbedna za konzumaciju“, upozorava nutricionistkinja.

Koje namirnice nose najveći rizik od salmonele?

Prema njenim rečima, najveći rizik predstavljaju:

  • sirova ili nedovoljno termički obrađena jaja,
  • proizvodi koji sadrže sirova jaja, poput domaćeg majoneza i pojedinih poslastica,
  • nedovoljno pečeno meso živine,
  • hrana koja dugo stoji van frižidera.

„Važno je naglasiti da problem nije samo namirnica, već način na koji se njome rukuje. Čak i potpuno bezbedna hrana može postati rizična ako nekoliko sati stoji na visokim temperaturama“, ističe Brodić.

Kako salmonela utiče na organizam?

Infekcija salmonelom može narušiti ravnotežu crevne mikrobiote, a zbog proliva i upalne reakcije organizam gubi velike količine tečnosti i elektrolita.

Tokom oporavka preporučuje se postepeno uvođenje lako svarljive hrane, dovoljan unos proteina, a nakon smirivanja simptoma i namirnica bogatih vlaknima.

„Fermentisani mlečni proizvodi poput kefira ili jogurta mogu pomoći obnovi mikrobiote, a kod nekih osoba korisni mogu biti i probiotici, posebno ako je bila potrebna terapija antibioticima“, objašnjava ona.

Zašto je salmonela češća leti?

Visoke temperature predstavljaju idealne uslove za razmnožavanje bakterija, zbog čega je rizik od trovanja hranom tokom leta znatno veći.

„Što je toplije, bakterije se brže razmnožavaju. Istovremeno, leti češće jedemo na otvorenom, nosimo hranu na plažu i organizujemo piknike i roštilje, pa namirnice duže ostaju van hladnog lanca. Upravo je prekid hladnog lanca jedan od najčešćih razloga razvoja bakterija“, kaže Brodić.

Dodaje da nije dovoljno voditi računa samo o tome šta jedemo, već i koliko dugo je hrana bila izložena visokim temperaturama, jer pravilno čuvanje namirnica igra ključnu ulogu u prevenciji trovanja hranom.