Reč je o postrojenju snage oko 84 megavata, koje se nalazi kod Grajfsvalda, na mestu gde je gas iz Severnog toka 1 ulazio u nemačku mrežu. Elektrana je ranije služila za obezbeđivanje procesne toplote pri prijemu ruskog gasa, ali je nakon prekida isporuka ostala bez svoje prvobitne funkcije.

Poklon koji Ukrajina mora sama da preuzme

Iako se postrojenje formalno predaje kao vid pomoći, to ne znači da će Nemačka snositi troškove njegovog premeštanja. Ukrajina će morati sama da organizuje kompletnu logistiku, od demontaže do ponovnog puštanja u rad.

Upravo u tome leži ključni izazov ovog aranžmana: Kijev dobija vrednu energetsku opremu, ali bez podrške za njen transport i integraciju u sopstveni sistem.

Kompanija koja upravlja elektranom procenila je da je ovakav potez racionalniji od njenog uklanjanja ili otpisivanja, jer ne donosi dodatne finansijske gubitke, a istovremeno može imati praktičnu korist za Ukrajinu.

Od ruskog gasa do pomoći Ukrajini

Elektrana u Lubminu bila je deo infrastrukture povezane sa Severnim tokom 1, kojim je ruski gas godinama stizao direktno u Nemačku preko Baltičkog mora.

Nakon izbijanja rata u Ukrajini i prekida energetskih veza između Berlina i Moskve, nemačke vlasti su preuzele kontrolu nad kompanijom koja je upravljala ovim sistemom, kako bi obezbedile stabilnost sopstvenog snabdevanja.

Rad postrojenja obustavljen je 2023. godine, pošto su isporuke gasa zaustavljene, a kupac nije pronađen. Zbog toga se sada razmatra njegova predaja Ukrajini, čija je energetska infrastruktura pod stalnim pritiskom napada.

Za Ukrajinu bi ova elektrana mogla da predstavlja značajan resurs, ali konačan efekat zavisiće od brzine i troškova njenog premeštanja, kao i od toga koliko uspešno može da se uklopi u postojeću mrežu.