Norveška, najveći svetski proizvođač uzgojenog lososa, suočava se sa ozbiljnim optužbama za masovno zagađenje mora. Prema novoj analizi Instituta Sunstone, količina hranjivih materija koje ribogojilišta ispuštaju u vodu dostigla je nivo koji se može uporediti sa neprečišćenim otpadnim vodama koje proizvode desetine miliona ljudi godišnje, prenosi Guardian.

Podaci pokazuju da su tokom 2025. godine u obalne vode ispuštene ogromne količine zagađujućih materija – oko 75.000 tona azota, 13.000 tona fosfora i čak 360.000 tona organskog ugljenika.

„Riblji mulj“ guši fjordove

Prema autorima izveštaja, ovi nivoi zagađenja odgovaraju otpadnim vodama koje bi proizvelo čak 30 miliona ljudi u slučaju organskog ugljenika, dok se azot i fosfor mere u desetinama miliona ekvivalenata stanovništva.

„Norveška ima svega 5,5 miliona stanovnika, a zagađenje iz akvakulture višestruko nadmašuje taj broj“, izjavila je Aleksandra Pires Duro, naučnica iz Instituta Sunstone.

Problem nastaje jer se riba uzgaja u otvorenim mrežastim kavezima, gde sav otpad – izmet, nepojedena hrana i urin – direktno završava u moru. Taj „riblji mulj“ podstiče rast algi i fitoplanktona, što može dovesti do ozbiljnog poremećaja ekosistema.

Opasnost za kiseonik i život u vodi

Stručnjaci upozoravaju da povećan dotok hranjivih materija dovodi do cvetanja algi koje troše kiseonik u vodi. Fjordovi su posebno osetljivi jer su zatvoreni sistemi u kojima se zagađenje lako akumulira.

Prema ranijim istraživanjima, u Sognefjordu – najdužem norveškom fjordu – čak dve trećine smanjenja kiseonika povezano je sa ovim zagađenjem, dok ostatak dolazi kao posledica globalnog zagrevanja.

Sličan trend zabeležen je i u Hardangerfjordu, gde su vlasti već odbile više zahteva za nova ribogojilišta upravo zbog straha od dodatnog opterećenja ekosistema.

Šta kaže industrija

Predstavnici industrije tvrde da je nivo emisija posledica obima proizvodnje i potrebe za prehrambenom sigurnošću. Kako navodi Krister Hoaas iz Norveške udruge proizvođača morskih plodova, industrija radi na smanjenju uticaja na životnu sredinu.

Ipak, naučnici upozoravaju da bi dalji rast proizvodnje mogao povećati rizik od eutrofikacije – procesa koji može ozbiljno narušiti ravnotežu u morskim ekosistemima.

Šta to znači

Ovaj slučaj otvara šire pitanje održivosti moderne akvakulture. Dok proizvodnja hrane raste, pritisak na prirodne resurse postaje sve veći.

Ako se trend nastavi, fjordovi – simbol prirodne lepote Norveške – mogli bi se suočiti sa dugoročnim posledicama koje neće biti lako sanirati.

U narednom periodu očekuje se pojačan pritisak javnosti i regulatora, ali i potencijalne restrikcije koje bi mogle promeniti način funkcionisanja ove industrije.