Kako objašnjava portparol Kremlja, Dmitrij Peskov, ključni razlog za smanjene isporuke prema Evropi nije samo pad potražnje na tom tržištu, već i sve veći pritisak sa drugih strana sveta.

U isto vreme dok Evropa smanjuje kupovinu, druga tržišta, pre svega azijska, pokazuju izuzetno visoku potražnju za ruskim gasom. Peskov to opisuje prilično direktno – ta tržišta su, kako kaže, “veoma proždrljiva”, šalju veliki broj zahteva i praktično apsorbuju dostupne količine.

Upravo zbog toga Rusija povećava ukupni izvoz, ali se struktura tog izvoza značajno menja, što ima direktne posledice po snabdevanje Evropske unije.

Evropska unija je već donela odluku da u potpunosti eliminiše ruski gas iz svog energetskog sistema – zabrana uvoza tečnog prirodnog gasa planirana je za početak 2027. godine, a gas iz gasovoda bi trebalo da bude ukinut do septembra iste godine.

U takvim okolnostima, ruska strategija se logično preusmerava. Fokus ide ka Aziji – pre svega ka Kini, Indiji, Tajlandu i Filipinima.

Gasovod Snaga Sibira već radi punim kapacitetom, a razmatraju se i nove rute koje bi dodatno povećale isporuke u tom pravcu. Prema Peskovljevim rečima, upravo ta alternativna tržišta trenutno diktiraju tempo i obim izvoza.

Ipak, ostavlja se i jedna otvorena mogućnost. Rusija, kako tvrdi Peskov, nije zatvorila vrata Evropi. Isporuke bi mogle da se nastave, ali pod jednim uslovom – da nakon zadovoljenja potreba azijskih kupaca ostane dovoljno gasa za evropsko tržište.