Uživo UKRAJINA IZVELA NAPAD U SREDOZEMNOM MORU! Težak udarac za Rusiju

Blog uživo

UKRAJINA IZVELA NAPAD U SREDOZEMNOM MORU! Težak udarac za Rusiju

Ruski pukovnik: Ukrajinci su u agoniji

Oružane snage Ukrajine trpe politički, finansijsko-ekonomski i vojni poraz. Ovde je praktično finansijska podrška okončana, što znači da je municija ograničena, a tehnika se ne isporučuje. Mislim da se nalaze u stanju agonije, ocenjuje vojni ekspert i penzionisani pukovnik Anatolij Matvijčuk, komentarišući Putinove izjave o situaciji na frontu.

Celu vest možete pročitati OVDE.

Putin poslao nikad jasniju poruku Ukrajini

Scenografija za govor Vladimira Putina izgleda kao da sadrži prilično jasnu poruku.

Na zidu iza Putina nalazi se mapa Rusije. Prema pisanju Skaj njuza, ako se pažljivo pogleda krajnja leva strana, vidi se obris ne samo Krima, već i sva četiri istočnoukrajinska regiona koja je Rusija anektirala 2022. godine – Donjeck, Lugansk, Zaporožje i Herson.

Više o tome možete pročitati u našoj ODVOJENOJ VESTI.

Putin urnisao Zelenskog zbog snimka "iz Kupjanska"

Foto: AP/Printscreen

Predsednik Rusije Vladimir Putin izjavio je da je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski "umetnik", dok je komentarisao snimak koji je Zelenski napravio pre nedelju dana navodno u Kupjanskom, a zapravo je snimljen kilometar dalje od grada, kod kamene table grada. Celu vest možete pročitati OVDE.

Putin progovorio o stanju na frontu

Predsednik Rusije Vladimir Putin izjavio je da se ukrajinske snage povlače na svim pravcima i da inicijativa na frontu sada pripada ruskoj vojsci. Celu vest možete pročitati OVDE.

Putin odgovara na pitanja novinara i građana

Ruski predsednik Vladimir Putin odgovarao je na pitanja građana i novinara u emisiji "Direktna linija" koja je počela u 10 časova po srednjoevropskom vremenu. O tome možete čitati u našoj ODVOJENOJ VESTI. 

Zelenski: Hvala EU, Ukrajina dobila garanciju finansijske sigurnosti za naredne godine

Važno je da ruska imovina ostala zamrznuta i da je Ukrajina dobila garanciju finansijske sigurnosti za naredne godine, izjavio je danas predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski.

Robin van Lonkhuijsen/Pool Photo via AP

- Zahvaljujem svim liderima Evropske unije na odluci Evropskog saveta da pruži finansijsku podršku Ukrajini, od 90 milijardi evra u periodu 2026-2027. To je značajna podrška koja zaista jača našu otpornost - naveo je Zelenski na Telegramu.

Ceo tekst možete pročitati OVDE.

Zelenski doputovao u Varšavu, planiran susret s Navrockim i Tuskom

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski doputovao je sinoć u Poljsku, gde će se danas sastati s poljskim predsednikom Karolom Navrockim, nakon što je prethodno prisustvovao samitu EU u Briselu.

Prema objavljenom rasporedu, ceremonija dočeka Zelenskog od zakazana je za 10 časova, dok će u 11 časova početi plenarne konsultacije delegacija, navodi se u saopštenju kancelarije poljskog predsednika.

- Za nas je veoma važno da podržavamo odnose između Ukrajine i Poljske - rekao je Zelenski ranije.

Ovo će, kako pišu ukrajinski mediji, biti prvi lični susret Zelenskog i Navrockog.

Tokom posete Poljskoj, Zelenski će održati sastanke i sa premijerom Posljke Donaldom Tuskom kao i sa članovima poljskog parlamenta.

Tanjug

Dmitrijev: Odbijanje korišćenja ruske imovine za kredite Kijevu biće pobeda zakona

Specijalni predstavnik predsednika Ruske Federacije i direktor Ruskog fonda za direktna ulaganja Kiril Dmitrijev izjavio je da bi odustajanje od korišćenja ruske imovine za finansiranje kredita Ukrajini predstavljalo pobedu "zakona i zdravog razuma".

- Ako je tačno, onda bi ukidanje prvobitno predložene nezakonite šeme EU o korišćenju ruskih međunarodnih rezervi za finansiranje Ukrajine bila velika pobeda za pravo i razum, kao i za glasove razuma u ​​Evropi koji su branili EU/evro/Evroklir - naveo je Dmitrijev na Iksu, preneo je TASS.

Prema njegovim rečima, takav razvoj događaja predstavljao bi "snažan udarac" za, kako je naveo, "ratne huškače, koje je predvodila predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen".

Dmitrijev je to izjavio nakon što je fon der Lajen ranije saopštila da učesnici samita Evropske unije nisu uspeli da postignu dogovor o eksproprijaciji zamrznute ruske imovine u okviru takozvanog "reparacionog kredita" za Kijev.

Umesto toga, prema njenim rečima, doneta je odluka da se Ukrajini dodeli 90 milijardi evra pomoći tokom naredne dve godine.

Tanjug

Orban: Ideja o korišćenju zamrznute ruske imovine "mrtva", Mađarska nije ušla u taj voz

Mađarski premijer Viktor Orban izjavio je u Briselu da bi korišćenje zamrznute ruske imovine za potrebe Ukrajine moglo da se protumači kao "objava rata" i da bi Evropsku uniju to direktno uvuklo u sukob i ocenio je da je sprečavanje takve odluke "veliki uspeh".

Foto: paparazzza / Shutterstock.com

Govoreći nakon samita EU, Orban je rekao da je ideja o korišćenju zamrznute ruske imovine "mrtva" i da se Mađarska tome protivila od samog početka, preneo je Hirado.

- Rekli smo da se Mađarska protivi tome i da ne preuzima nikakvu odgovornost za to. Da je ovaj predlog prošao, definitivno bismo bili direktno umešani u rat u roku od nekoliko dana ili najkasnije u roku od tri meseca. Uspeli smo da se zaštitimo od toga. Ovo je veliki uspeh - rekao je Orban.

Prema njegovim rečima, pokazalo se da privatne kompanije iz država članica EU imaju više imovine u Rusiji nego što Rusija ima zamrznute imovine u Evropi, što bi, kako je naveo, u slučaju ruskog odgovora značilo gubitak za Evropu.

Dodao je i da takav potez ne bi bio pravno održiv, jer bi se smatrao konfiskacijom.

Orban je rekao i da Belgija nije želela da preduzme taj korak i da bi na to pristala samo ukoliko bi i ostale članice preuzele rizik, ali da, kako je naveo, "niko nije imao hrabrosti za to".

Tanjug

Makron: Bilo bi korisno razgovarati sa Vladimirom Putinom

Francuski predsednik Emanuel Makron izjavio je da je došlo vreme da on i evropski lideri ponovo stupe u dijalog sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, u kontekstu aktuelnih napora koje predvode Sjedinjene Američke Države da se okonča rat u Ukrajini, piše list "Figaro".

Shutterstock

- Mislim da će ponovo biti korisno razgovarati sa Vladimirom Putinom - rekao je Makron novinarima nakon samita u Briselu, na kojem je Evropska unija postigla sporazum o davanju 90 milijardi evra za podršku Kijevu.

Makron je naveo da primećuje da pojedini lideri već komuniciraju sa ruskim predsednikom, posebno aludirajući na, kako je rekao, američkog predsednika Donalda Trampa, koji je ponovo uspostavio kontakt sa Putinom nakon povratka na vlast u januaru.

- Mislim da mi, Evropljani i Ukrajinci, imamo interes da pronađemo okvir za pravilno ponovno uključivanje u ovu diskusiju. U suprotnom, razgovaraćemo međusobno sa pregovaračima koji će potom otići i razgovarati nasamo sa Rusima, što nije idealno - rekao je Makron.

On je podsetio da izaslanici američkog predsednika trenutno vode odvojene razgovore sa Moskvom, kao i sa Ukrajinom i evropskim partnerima, u pokušaju da se postigne sporazum o okončanju rata.

Makron je ocenio da je u toku proces koji može da dovede ili do snažnog i trajnog mira uz potrebne bezbednosne garancije, ili do potrebe da Evropljani, u narednim nedeljama, pronađu način da ponovo uspostave "puni dijalog sa Rusijom".

Kako je naveo, takav dijalog bi morao da se odvija u jasno definisanom okviru i uz potpunu transparentnost.

Francuski i ruski predsednik poslednji put su razgovarali početkom jula, uglavnom o diplomatskim naporima u vezi sa iranskim nuklearnim programom, kada su ponovo ispoljene razlike u stavovima o Ukrajini.

Pre toga, njihov prethodni razgovor vođen je 11. septembra 2022. godine i odnosio se na bezbednost nuklearne elektrane Zaporožje u Ukrajini, koju su okupirale ruske snage.

Makron i Putin su se prvi put sastali nakon Makronovog stupanja na dužnost 29. maja 2017. godine u Versajskom dvorcu.

Francuski predsednik je, nakon početka rata u Ukrajini u februaru 2022. godine, mesecima nastavio kontakte sa Putinom, zbog čega je bio kritikovan u javnosti, ističe "Figaro".

Kasnije je, kako dalje navodi list, prekinuo komunikaciju i zauzeo oštriji stav prema ruskom predsedniku, optužujući ga da obmanjuje u vezi sa svojim namerama i spremnošću za mir.

Tanjug

Sijarto: Mađarska spremna da u bilo kom trenutku bude domaćin sastanka Trampa i Putina

Mađarska je spremna da u bilo kojem trenutku bude domaćin sastanka ruskog i američkog predsednika Vladimira Putina i Donalda Trampa, kao i da posluži kao platforma za pregovore na visokom nivou o mirnom rešenju sukoba u Ukrajini, izjavio je mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto.

EPA

On je u razovoru za TASS naveo da je Budimpešta potvrdila "ovu odlučnost i u Vašingtonu i u Moskvi".

- Kako razumemo, u obe prestonice, ako postoji jedno pitanje koje je jednoglasno, to je mesto održavanja ovog sastanka, i to je svakako velika čast za nas - naveo je Sijarto.

Mađarski ministar spoljnih poslova je takođe napomenuo da je njegova zemlja zauzela stav mira od samog početka sukoba u Ukrajini i održava ga uprkos, kako je naveo, "kolosalnim političkim napadima" koji su se obrušili na Budimpeštu.

Tramp je 16. oktobra, nakon telefonskog razgovora sa Putinom, objavio da su se složili da se uskoro sastanu u Budimpešti.

Samit je kasnije odložen jer strane još uvek nisu uspele da se dogovore o smislenom rešenju ukrajinske krize. Moskva i Vašington su izjavili da će se sastanak održati kada se za to steknu uslovi.

Tanjug

Tramp: Ukrajina da brzo odluči, Rusi mogu da promene mišljenje

Američki predsednik Donald Tramp rekao je da se pregovarački proces o okončanju rata "približava nečemu" i da ukrajinska strana mora da požuri kako Rusi "ponovo ne bi promenili mišljenje".

Foto:AP

- Približavaju se nečemu, ali se nadam da će Ukrajina brzo reagovati - rekao je Tramp odgovarajući na pitanja novinara o pregovorima za okončanje rata u Ukrajini.

Istovremeno, šef Bele kuće ponovo je izrazio mišljenje da Ukrajina treba da požuri jer, prema njegovim rečima, "svaki put kada previše odugovlači, Rusija promeni mišljenje".

(Ukrinform)

Merc: Odluka o finansijskoj podršci Ukrajini doneta jednoglasno

Nemački kancelar Fridrih Merc istakao je da je odluka EU o davanju 90 milijardi evra podrške Ukrajini doneta jednoglasno.

EPA-EFE/TOMS KALNINS

Predsednik Evropskog saveta Antonio Košta izjavio je danas da je Evropska unija odlučila da Ukrajini pruži 90 milijardi evra finansijske podrške za period 2026-2027.

Ceo tekst možete pročitati OVDE.

EU odlučila da Ukrajini pruži 90 milijardi evra finansijske pomoći

Lideri Evropske unije odlučili su da pozajme novac kako bi finansirali odbranu Ukrajine u naredne dve godine, a da za sada ne koriste zamrznutu rusku imovinu, zaobilazeći podele oko plana finansiranja Kijeva zamrznutom ruskom imovinom.

- Imamo sporazum. Odluka da se Ukrajini pruži 90 milijardi evra podrške za 2026-2027. je odobrena. Preuzeli smo obaveze i ispunili ih - naveo je predsednik Evropskog saveta Antonio Kosta.

Dodao je i da će po hitnom postupku Evropska unija obezbediti zajam.

Lideri zemalja članica su takođe dali Evropskoj komisiji mandat da nastavi rad na takozvanom zajmu za reparaciju zasnovanom na ruskoj zamrznutoj imovini, ali se ta opcija za sada pokazala teško izvodljivom, pre svega zbog otpora Belgije, gde se nalazi najveći deo imovine.

(Rojters)

EU traži način da zamrznutu rusku imovinu prosledi Ukrajini, Rusija najavila tužbu

Opcija o zajedničkom zaduživanju za vojne i ekonomske potrebe Kijeva nije naišla na entuzijazam članica Evropske unije, ali su saglasne da se zamrznuta sredstva Rusije iskoriste u vidu zajma za reparacije. Ipak, do definitivne odluke o tome neophodno je rešiti brojna tehnička pitanja.

- Nema bolje opcije od zamrznutog novca Rusije. Razumem zabrinutost nekih država članica, posebno vlade Belgije, ali se nadam zajedničkom rešenju - poručio je nemački kancelar Fridrih Merc.

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski kaže da je Kijevu dobrodošla bilo koja forma zajma. Ako ga ne dobije, upozorava, budžet Ukrajine će dogodine biti u manjku gotovo 50 milijardi evra.

- Očekujemo da odluka o upotrebi ruskih sredstava bude doneta najkasnije do kraja godine. Ako Kijev ne dobije zajam do proleća, moraće da smanji proizvodnju dronova. Ukrajini su potrebne bezbednosne garancije i Amerike i Evrope - istakao je Zelenski.

Predlogu se, pre svih, protivi Belgija u čijoj je kompaniji Euroklir zarobljeno najviše ruskog novca: oko 200 milijardi evra.

Moskva preti recipročnim merama – od Evrope će zahtevati više 200 milijardi evra odštete. Odbacuju i, kako tvrde, sve ''pseudoinstitucije“ formirane pod okriljem Saveta Evrope, aludirajući na osnivanje Komisije za procenu ukrajinske ratne štete.

- Sve te strukture i njihove odluke, za Rusiju su pravno nevažeće. Njihove aktivnosti su izrazito neprijateljske prema Moskvi i zato će trpeti posledice. Ipak, mnoge zemlje su se distancirale od propagande i provokacija zapadne Evrope, ne želeći da rade protiv Rusije - navela je portparolka ruskog Minostarstva spoljnih poslova Marija Zaharova.

Ozakoniti upotrebu ruskog novca za potrebe Ukrajine značilo bi da sve članice Unije preuzimaju isti rizik, ističu u Evropskoj komisiji. Belgija neće ostati usamljena ako Rusija podnese tužbu pred međunarodnim sudovima jer će, kako tvrde, teret pasti na sve.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI