TRAMP OTKLJUČAVA CILJEVE? SAD daju Kijevu „pametne mape“, Rusija odgovara Iskanderima

U Vašingtonu se donosi odluka koja bi mogla promeniti intenzitet i način vođenja rata: prema izveštaju NBC News, administracija Donalda Trampa priprema proširenje obaveštajne pomoći Ukrajini, usmerene na preciznije planiranje napada na rusku naftno-energetsku infrastrukturu. Istovremeno, na energetskom ratištu stiže odgovor — ruski projektil „Iskander-M“ pogodio je termoelektranu u Kramatorsku, izazvavši talas nestanaka struje u većem delu Donbasa. Dve vesti koje deluju odvojeno u suštini pokazuju istu stvar: energetski sistem postao je „meki stomak“ sukoba, dok obaveštajni podaci predstavljaju ključnu vrednost.

Prema američkim izvorima koje citira NBC, pojačana pomoć neće nužno značiti isporuku novih spektakularnih sistema, već će se uglavnom odnositi na „pametnije mape“ — preciznije lociranje ruskih protivvazdušnih sistema, pravovremene informacije o „prozorskim periodima“ kada je protivvazdušna zaštita slabija i predloge optimalnih koridora za dronove i krstareće projektile koje Kijev već koristi. Cilj je da se postojeći arsenal promeni iz teškog oruđa u precizni skalpel, umesto da se masovno napadaju dobro branjene tačke.

Takav pristup ima dvostruki efekat. Operativno, radi se o usporavanju ili privremenom onesposobljavanju kapaciteta rafinerija, kompresorskih stanica i čvorišta nafte i gasa, što dovodi do nestašica goriva i domino-efekta na logistiku. Strateški, cilj je da se prinudi Moskva da preraspodeli PVO i sredstva protiv dronova dublje u svojoj teritoriji, što bi rasteretilo pojedine sektore fronta. Da su ovi efekti merljivi, ukazuju zabeležene nestašice benzina u raznim regionima Rusije tokom septembra, koje su poremetile transport i svakodnevni život. U praksi, precizniji obaveštajni podaci znače da ukrajinski planer može da tempira talase napada: kombinovanjem mamaca i udarnih snaga, variranjem visine i pravaca prilaza, pa čak i usklađivanjem napada s meteorološkim uslovima koji utiču na rad radara. Sa pravom obaveštajnom slikom, takve taktike mogu biti efikasnije nego pukim povećanjem broja dronova.

Dok Vašington podešava optiku, Moskva odgovara na napade koje je Kijev već izveo po rafinerijama: projektil „Iskander-M“ u petak uveče pogodio je razvodni deo (110 kV) termoelektrane Kramatorsk — takozvano rasklopno postrojenje „Socgorod“. Po prvim procenama, pogodak je izazvao požar na energetskim transformatorima snage 40–63 MVA i aktivirao zaštitne mehanizme koji su kaskadno isključili veliki broj vodova. Kao rezultat, gradovi i naselja poput Kramatorska, Družkovke i Slavjanska ostali su bez struje dok su vatrogasci i interventne ekipe pokušavale da ugase požar i stabilizuju mrežu.

Takvi udari nisu samo simbolični „gašenje svetla“. Pad naponskih nivoa na 110 kV i 35 kV obično povlači za sobom prekide u snabdevanju vodom, kvarove signalizacije, probleme u javnom prevozu, pa i zaustavljanja u radnim procesima koji ne mogu brzo da pređu na agregate. Svaki sat proveden u mraku predstavlja dodatni pritisak na lokalnu logistiku.

Ako bi poslednjih meseci vojna kampanja oko energetike posmatrali kao šahovsku partiju, potezi bi se mogli rasporediti ovako: Kijev traži i dobija „još više očiju“ — bolju obaveštajnu sliku — kako bi pritiskao rafinerije i kompresorske stanice; Moskva uzvraća udarima po elektranama i razvodnim čvorištima, nastojeći da „ogoli“ front od struje i goriva. U međuvremenu, obe strane uče i prilagođavaju se: Ukrajina menja profil napada u pravcu više manjih, pametnije tempiranih udaraca, dok Rusija kombinuje balističke, krstareće i „kamikaze“ platforme, pokušavajući da probije PVO i izazove kaskade kvarova.

U osnovi, reč je o borbi za izdržljivost industrijskih ekosistema. Rafinerija koja stoji vične dana proizvede redove na benzinskim pumpama stotinama kilometara dalje; rasklopna stanica koja izgori stvara „rupe“ u mreži gde svaka sledeća smetnja lakše proizvodi kolaps. Zbog toga obaveštajni podaci i meteorološka prognoza postaju presudni: greška u izboru rute ili minut zakašnjenja može u potpunosti promeniti ishod talasa napada.

Kako će se situacija razvijati? Ako Vašington zaista „otključa“ dodatnu obaveštajnu podršku, Kijev bi mogao sve češće da pogađa tzv. „uska grla“ — tačno one delove rafinerije čijim onesposobljavanjem proizvodnja nije isplativa za brz obnovni rad (npr. reformere, ključne ventile i trafostanice). S druge strane, Rusija verovatno pojačava raspoređivanje PVO sistema dublje u unutrašnjosti i nastaviće da „vadi osigurače“ elektroenergetske mreže Donbasa — jer je zaustavljanje fabrika i železničkih čvorišta najbrži način da se uspori rotacija snabdevanja brigade.

U tom konstantnom „ping-pongu“, regionalne nestašice goriva i struje postaće sve češće. Industrija će se prilagođavati „ostrvo režimima“ napajanja, logistika će se oslanjati na predzalihe i alternativne pravce, a javne službe sve više na agregate. Upravo u toj svakodnevnoj borbi obaveštajna podrška dobija širi smisao: cilj nije isključivo spektakularan pogodak koji zasenjuje vesti, već niz mikropomeranja koja protivniku svakog dana oduzimaju procenat njegovog kapaciteta.

oruzjeonline.com

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI