RUSIJA U OPASNOSTI! Od NATO bombardovanja Jugoslavije do Tomahavka u Ukrajini

SAD razmatraju mogućnost da Ukrajini isporuče krstareće projektile tipa Tomahavk — potez koji bi značajno ojačao ukrajinski kapacitet za izvođenje ofanzivnih udarа na velike udaljenosti. U razgovoru s ekspertima, portal Kiev Independent objavio je spisak potencijalnih ciljeva koje bi takve rakete mogle da pogode, ukazujući na širok spektar meta koje bi se nalazile u dometu ovih sistema.

Federiko Borsari, saradnik u Centru za analizu evropske politike (CEPA), ukazao je da bi Tomahawk predstavljao ozbiljnu nadogradnju ukrajinskog arsenala, jer omogućava izvedbu dalekometnih, preciznih udara koje sada Ukrajina ne može rutinski da izvede. Tomahavk je podzvučni krstareći projektil velikog dometa namenjen preciznom gađanju ciljeva na kopnu. Njegov operativni domet obično se kreće u rasponu od približno 1.600 do 2.500 kilometara, mada bi, prema Borsarijevim rečima, verzija koja bi bila predviđena za Ukrajinu mogla biti ograničena na oko 1.700 kilometara.

Ove rakete su prvi put masovnije korišćene u operaciji „Pustinjska oluja“ 1991. godine, a tokom NATO kampanje protiv SRJ krajem devedesetih Tomahavci su korišćeni i protiv meta u Srbiji. Danas su i dalje ključni element američkog arsenala — svaki projektil košta oko dva miliona dolara i proizvodi ga kompanija Raytheon. Tomahavk leti niskim visinama, izvodi manevarske trajektorije radi izbegavanja presretanja, a najnovije varijante mogu se reprogramirati tokom leta i čak kružiti iznad mete pre konačnog udara. Sistem navođenja kombinuje više tehnologija, pa projektil može pogoditi cilj s preciznošću unutar desetina metara, noseći bojevú glavu težine između približno 400 i 450 kilograma.

Ukrajina već duže vreme traži Tomahavke jer se suočava sa ruskom dominacijom u raketnim kapacitetima — Moskva često koristi sisteme poput „Kalibra“ i „Iskandera“ za napade na ukrajinske gradove. Do sada se Kijev oslanjao na zapadne krstareće i balističke rakete manjeg dometa, kao što su Storm Shadow (domet oko 250 km), kao i na napredne bespilotne letelice za udare dublоко u neprijateljsku pozadinu. Ipak, kako ističe bivši oficir SBU Ivan Stupak, dronovi mogu naneti štetu i ilustrovati domet napada — ali razlika između eksplozivne snage od 50 kilograma i one od 500 kilograma u raketi može biti presudna.

Domet Tomahavka bi obuhvatio velike delove ruskog prostora, uključujući mogućnost gađanja Moskve i Sankt Peterburga. Na listi prioritetnih ciljeva našle bi se vazdušne baze odakle se lansiraju masovni napadi — primerice baza Olenja u Murmanskoj oblasti — ali i energetska infrastruktura koja puni ruski ratni budžet. Sabotaže i požari u rafinerijama, terminalima i skladištima nafte predstavljaju, prema rečima ukrajinskih zvaničnika, jednu od najefikasnijih i najbrže delujućih vrsta pritiska na ekonomsku sposobnost Rusije da nastavi rat.

Međutim, i pored eventualnog odobrenja isporuke, ostaje pitanje operativne upotrebe — kako bi Ukrajina lansirala te rakete? Vadim Skibicki, zamenik šefa ukrajinske vojne obaveštajne službe (GUR), upozorava da Tomahavk nije lak za upotrebu zbog zahteva za adekvatnim platformama: osnovne lansirne tačke su borbeni brodovi i strateški bombarderi, a Ukrajina nema u svojoj floti strateške bombardere. To znači da bi SAD morale da obezbede i odgovarajuće lansere ili druge mobilne platforme, poput sistema „Tajfun“ ili sličnih rešenja, da bi Kijev zaista mogao da iskoristi ove rakete u praksi.

Ukratko: Tomahavk bi mogao da pruži Kijevu mogućnost da usmeri udare na ključne ruske objekte na velikim udaljenostima — od vojnih baza do energetske infrastrukture i logističkih čvorišta — ali logistički i politički izazovi i dalje ostavljaju veliku neizvesnost oko toga da li i kako će takva operacija biti izvedena.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI