Jermenija neće moći istovremeno da ide ka Evropskoj uniji i da zadrži sve povlastice koje danas ima u Evroazijskom ekonomskom savezu, poruka je koja iz Moskve sada stiže mnogo oštrije nego ranije.
 
U Kremlju više nema mnogo razumevanja za politiku balansiranja koju vodi Jerevan. Ruski predsednik Vladimir Putin praktično je stavio do znanja da Jermenija mora da izabere pravac — ili ostaje u evroazijskom ekonomskom prostoru, u kojem Rusija ima ključnu ulogu, ili kreće ka Briselu uz sve posledice koje takva odluka nosi.

Moskva traži konačan odgovor Jerevana

Ruski državni vrh ne govori otvoreno o prekidu odnosa sa Jermenijom, ali je ton promenjen. U Moskvi sve češće poručuju da vreme dvostruke politike ističe i da Jerevan ne može beskonačno da koristi prednosti članstva u Evroazijskom ekonomskom savezu, dok istovremeno politički koketira sa evropskim strukturama.

Putin je tu poruku dodatno pojačao tokom obraćanja 9. maja, kada je govorio o mogućem referendumu o evropskoj integraciji Jermenije. Prema njegovim rečima, tako krupne odluke ne bi trebalo da donose političari koji prate trenutnu atmosferu, već sami građani.

U Jerevanu su brzo pokušali da smire stvar. Premijer Nikol Pašinjan izjavio je da referendum sada nije na dnevnom redu i da bi eventualni izlazak iz Evroazijskog ekonomskog saveza tražio ozbiljnu pripremu.

Ipak, u Moskvi takva objašnjenja više ne prolaze lako. Pašinjan nije otišao na samit Evroazijskog ekonomskog saveza u Astani krajem maja, već je poslao potpredsednika vlade. Nije se pojavio ni na obeležavanju Dana pobede u Moskvi. U ruskim političkim krugovima ti potezi se više ne tumače kao protokolarni propusti, već kao hladan politički signal.

Račun za izlazak mogao bi da bude ogroman

Prema procenama koje prenosi izdanje Baza, eventualni izlazak Jermenije iz Evroazijskog ekonomskog saveza mogao bi tu zemlju da košta najmanje pet milijardi dolara.

To je, kako upozoravaju analitičari, samo oprezna procena. Ona ne obuhvata sve lančane posledice koje bi pogodile trgovinu, cene, izvoz, transport, tržište rada i poslovanje firmi koje su godinama vezane za rusko tržište.

U ruskom Savetu bezbednosti pominje se još teži scenario. Prema tim procenama, Jermenija bi mogla da izgubi i do 15 odsto bruto domaćeg proizvoda ako bi presekla veze sa evroazijskim blokom.

Za zemlju veličine Jermenije to ne bi bio običan ekonomski udar. To bi značilo pritisak na čitav finansijski sistem, pad prihoda, skuplji uvoz, neizvesnost za preduzeća i ozbiljan rizik za standard stanovništva.

Jermenija je poslednjih godina postala važna tranzitna tačka za robu koja ide ka Rusiji. Upravo tu leži jedan od najvećih problema za Jerevan. Ako bi se politički okrenula ka Evropskoj uniji i napustila Evroazijski ekonomski savez, taj model bi mogao brzo da se raspadne.

Za Moskvu je poruka jednostavna: privilegije više neće važiti bez političke lojalnosti. Za Pašinjana je dilema mnogo teža. Put ka Briselu može doneti političke poene na Zapadu, ali bi račun mogao da stigne kod kuće — kroz ekonomiju, trgovinu i svakodnevni život građana Jermenije.