Poruka je upućena uoči 99. godišnjice NOAK, uz naglasak da će veštačka inteligencija i bespilotni sistemi imati ključnu ulogu u budućim borbenim dejstvima.

Si je zatražio dublju integraciju veštačke inteligencije u operativno planiranje, komandne sisteme, bespilotne borbene platforme i upravljanje bojištem. Peking tu liniju vidi kao sledeću fazu izgradnje „inteligentnog vojnog sistema“.

Fokus na „inteligentnom ratovanju“

Kinesko vojno planiranje godinama pomera težište sa mehanizacije i informatizacije ka takozvanoj inteligentizaciji. U tom modelu veštačka inteligencija ne služi samo kao pomoćni alat, već preuzima sve širi deo poslova koje su ranije obavljali ljudski operateri.

Kineska doktrina veštačku inteligenciju tretira kao vezivni element između senzora, komunikacionih mreža, preciznog naoružanja i autonomnih sistema. Cilj je brža obrada podataka, kraće vreme reakcije i bolja preglednost situacije u uslovima borbe visokog intenziteta.

Oslanjanje na civilni tehnološki sektor

Prednost Kine leži u snažnom civilnom tehnološkom sektoru. Kompanije kao što su Huawei, Tencent i Alibaba, uz niz specijalizovanih firmi, daju tehnološku osnovu za brz prenos rešenja u odbrambene programe kroz politiku vojno-civilnog spajanja.

NOAK već ulaže u autonomne izviđačke sisteme, bespilotne letelice, bespilotna površinska plovila i autonomna podvodna sredstva, kao i u sisteme za podršku komandovanju uz pomoć veštačke inteligencije. Očekuje se da ta tehnologija povezuje različite platforme u jedinstvenu borbenu mrežu.

Novo insistiranje na veštačkoj inteligenciji dolazi u trenutku ubrzane modernizacije kineskih oružanih snaga, od lovaca pete generacije do hipersoničnog naoružanja i novih borbenih aviona. Peking računa da će softverski sloj veštačke inteligencije povezati te sisteme u jedinstven borbeni mehanizam.