Nemačka privreda ulazi u jednu od najtežih faza poslednjih godina: velike kompanije sve češće planiraju smanjenje broja zaposlenih u zemlji, dok budući rast premeštaju ka Indiji, Kini, Severnoj Americi, Bliskom istoku i Africi.

Prema pisanju nemačkog „Bilda“, domaća industrija sve teže podnosi visoke troškove rada, skupu energiju, birokratiju, poreze i slabu tražnju, zbog čega se poslovni planovi sve više pomeraju van Nemačke.

Istraživanje sprovedeno među 1.000 kompanija, koje je konsultantska kuća Horvat uradila u saradnji sa „Handelsblatom“, pokazuje da čak 60 odsto ispitanih preduzeća planira postepeno smanjenje broja zaposlenih u Nemačkoj.

Procene ukazuju da bi samo tokom ove godine u industriji moglo da nestane do 100.000 radnih mesta. Najjači udar očekuje se u automobilskoj, mašinskoj i građevinskoj industriji, sektorima koji su decenijama bili temelj nemačke ekonomske moći.

Samo 16 odsto kompanija planira novo zapošljavanje u Nemačkoj

Dok većina firmi razmišlja o smanjenju zaposlenih, svega 16 odsto anketiranih kompanija planira da poveća broj radnika u Nemačkoj.

To je podatak koji najbolje pokazuje promenu raspoloženja u nemačkoj privredi.

Kompanije ne prestaju da rastu, ali sve manje veruju da taj rast treba da se odvija u Nemačkoj. Nova radna mesta sve češće se planiraju u Indiji, Kini, Severnoj Americi, na Bliskom istoku i u Africi.

Drugim rečima, nemačke kompanije ne odustaju od širenja, ali ga premeštaju na tržišta na kojima su troškovi niži, birokratija manja, energija povoljnija ili je potražnja jača.

Kraj starog izvoznog modela

Partner kompanije Horvat Ralf Zauter ocenio je da je model Nemačke kao izvozne ekonomije decenijama donosio uspeh, ali da se taj period privodi kraju.

Ta ocena pogađa samu srž problema.

Nemačka je decenijama živela od kombinacije jake industrije, jeftinijih energenata, tehnološke prednosti, snažnog izvoza i globalne potražnje za svojim automobilima, mašinama, hemijskim proizvodima i industrijskom opremom.

Sada se taj model lomi pod pritiskom viših troškova, energetske krize, konkurencije iz Azije, slabije tražnje i sve skupljeg poslovanja kod kuće.

Nemačka industrija više ne gubi samo pojedinačne fabrike. Gubi deo sistema koji joj je omogućavao da decenijama bude motor Evrope.

Od 2019. izgubljeno više od 340.000 industrijskih radnih mesta

Dodatne podatke objavila je konsultantska kuća Ernst end Jang.

Prema njihovim proračunima, krajem marta 2026. godine u nemačkoj industriji bilo je zaposleno 2,3 odsto manje ljudi nego godinu dana ranije. To znači da je za godinu dana nestalo oko 127.300 radnih mesta.

Još teže zvuči podatak da je nemačka industrija od 2019. godine izgubila oko 341.500 radnih mesta.

Prema navodima „Bilda“, to odgovara svakom sedamnaestom radnom mestu u industrijskom sektoru.

To više nije običan ciklus otpuštanja i zapošljavanja. To je dugotrajan pad industrijske zaposlenosti u zemlji koja je upravo na industriji izgradila svoj status najjače ekonomije Evropske unije.

Visoki troškovi rada guše konkurentnost

Jedan od glavnih razloga za smanjenje ulaganja u Nemačkoj jesu visoki troškovi rada.

Podaci Evrostata i Instituta nemačke privrede pokazuju da su troškovi rada u Nemačkoj za 22 odsto viši od proseka Evropske unije.

Za kompanije koje posluju u globalnoj konkurenciji to je ogroman problem.

Ako nemački proizvođač mora da plaća skuplji rad, skuplju energiju, veće poreze i da prolazi kroz komplikovaniju administraciju, dok mu konkurenti u drugim delovima sveta proizvode jeftinije, pritisak postaje neizdrživ.

Zato sve više preduzeća bira da buduće investicije ne ostavlja u Nemačkoj, već ih preusmerava tamo gde su uslovi povoljniji.