Evropska komisija mogla bi da do narednog sastanka ministara spoljnih poslova Evropske unije u julu predstavi više opcija za ograničavanje trgovine sa izraelskim naseljima na okupiranim palestinskim teritorijama, nakon što je većina država članica pojačala pritisak da se preduzmu konkretne mere, javlja danas Juronjuz pozivajući se na diplomatske izvore. 

Prema navodima pet diplomata upoznatih sa razgovorima, evropska komesarka za Mediteran Dubravka Šuica izjavila je na sastanku ministara spoljnih poslova EU u Luksemburgu da će Evropska komisija, usled snažnih zahteva država članica, pripremiti niz mogućih rešenja pre narednog zasedanja Saveta za spoljne poslove 13. jula. 

Diplomatski izvori navode da još nije poznato koje će konkretne mere biti predložene. 

Evropska komisija je, kako napominje briselska televizija, do sada bila uzdržana kada je reč o trgovinskim ograničenjima, ističući da države članice nisu uspele da obezbede kvalifikovanu većinu za suspenziju Sporazuma o pridruživanju između EU i Izraela, što bi predstavljalo znatno ozbiljniju meru. 

Portparol Evropske komisije podsetio je da samo proizvodi poreklom iz međunarodno priznatih granica Izraela imaju pravo na trgovinske povlastice predviđene Sporazumom o pridruživanju EU i Izraela, dok roba sa okupiranih palestinskih teritorija nema pravo na takav tretman prilikom uvoza u EU. 

Dodatni podsticaj za raspravu predstavljaju nalazi nedavno objavljenog izveštaja organizacije Global Eho prema kojem su poljoprivredni proizvodi proizvedeni na okupiranim palestinskim teritorijama ulazili na tržište EU označeni kao proizvodi poreklom iz Izraela. 

Portparol Komisije izjavio je da se navodi iz tog izveštaja pažljivo analiziraju i da će EU reagovati ukoliko se utvrdi da su postojeća pravila bila pogrešno primenjivana. 

Visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Kaja Kalas potvrdila je da je više država članica zatražilo od Komisije da pripremi predloge mogućih trgovinskih mera. 

Predlog za uvođenje carina na robu iz izraelskih naselja mogao bi da bude usvojen kvalifikovanom većinom, odnosno uz podršku najmanje 55 odsto država članica koje predstavljaju najmanje 65 odsto ukupnog stanovništva EU. 

Pojedine države članice, među kojima su Francuska i Švedska, već su podržale takav pristup, smatrajući da se radi o pitanju trgovinske politike za koje nije potrebna jednoglasna odluka. 

Francuski ministar za spoljnu trgovinu Nikola Forisije izjavio je nedavno da ograničavanje trgovine sa izraelskim naseljima "nije agresivan, već normalan potez". 

Evropska komisija, međutim, do sada je tvrdila da bi takve carine mogle da predstavljaju oblik sankcija, za čije je usvajanje potrebna jednoglasna podrška svih država članica. 

Prema navodima evropskih medija, Pravna služba Saveta EU osporila je takvo tumačenje, čime je dodatno ojačan pritisak za uvođenje trgovinskih ograničenja usmerenih na zaustavljanje širenja izraelskih naselja na Zapadnoj obali. 

Tema je ponovo dobila na značaju nakon što je Izrael uveo nove mere kojima dodatno učvršćuje kontrolu nad Zapadnom obalom i Istočnim Jerusalimom, uključujući izmene u oblasti imovinskog prava, urbanističkog planiranja i izdavanja dozvola. 

Izraelska vlada odbacuje ocene da su naselja nelegalna i opisuje ih kao "privremene lokacije".