Postavlja se pitanje, da li Donald Tramp pobeđuje u sukobu koji je pokrenuo sa izraelskim premijerom protiv Irana?

Venecuelanski scenario koji je nameravao da tamo ponovi – brza vojna akcija koja uklanja vođu (taktika "obezglavljivanja"), a režim prihvata američke ponude – kako deluje, propao je. Ako scenario iz Venecuele nije mogao da se ponovi u Iranu, možda to Amerikanci mogu da učine u „svom dvorištu“, na Karibima; na Kubi.

Kako pojedini mediji prenose, navodno, prvi korak je napravljen, optužnicom protiv Raula Kastra, brata Fidela Kastra, vođe revolucije, podignutom u sredu.

Raul (94) više nije formalno na vlasti, ali i dalje ima uticaj na donošenje odluka. Optužen je da je 1996. godine navodno oborio dva civilna aviona koja pripadaju privatnoj organizaciji sa sedištem na Floridi, ubivši četiri osobe, od kojih su troje američki državljani. Napad na kubanske lidere kulminirao je nakon što su SAD u ponedeljak uvele sankcije za 11 zvaničnika, uključujući ministra komunikacija i nekoliko vojnih komandanata, kao i za glavnu obaveštajnu agenciju.

Slučajem zarobljenog venecuelanskog lidera Nikolasa Madura direktno se bavio vršilac dužnosti američkog državnog tužioca Tod Blanš, koji je rekao da očekuje da će se Kastro pojaviti u SAD „dobrovoljno ili ne“. Ovaj potez predstavlja veliki pritisak na Kubu, koja je u teškoj poziciji jer nema naftu. Ni hranu. Venecuela je bila pouzdan dobavljač do američke akcije u januaru. Nova liderka, formalno privremena, Delsi Eloina Rodrigez Gomez, odmah je obustavila snabdevanje. Rusija je uspela da doveze jedan tanker nafte na ostrvo u martu, ali to nije dovoljno. Nestanak struje traje oko 20 sati dnevno.

"Amerika neće tolerisati odmetničku državu koja je dom stranih vojnih, obaveštajnih i terorističkih operacija neprijateljske prirode samo 145 kilometara od američke domovine", rekao je američki predsednik Donald Tramp u sredu.

Američka obaveštajna zajednica je nedavno objavila da Rusija i Kina imaju visokotehnološke obaveštajne objekte na Kubi za prikupljanje „signalnih obaveštajnih podataka“, SIGINT – metode prikupljanja obaveštajnih podataka presretanjem komunikacija i elektronskih signala. Situaciju je dodatno zaoštrila ekskluzivna informacija portala Axios da Kuba nabavlja bespilotne letelice od 2023. godine, u skladu sa svojim ograničenim mogućnostima.

Navodno su iranski vojni instruktori poslednjih dana viđeni u Havani kako uče Kubance kako da uspeju u asimetričnoj odbrani. Džon Retklif, direktor CIA, došao je u Havanu 14. maja da upozori rukovodstvo zemlje da sprovede ekonomske i političke reforme. I da ne pomišljaju da koriste dronove za napad na američku bazu u zalivu Gvantanamo na Kubi ili možda na Floridi. Takođe se sastao sa Raulovim unukom, koji je učestvovao u svim razgovorima sa američkim predstavnicima, pa se spekuliše da li bi Raul Giljermo Rodrigez Kastro mogao da postane „naš čovek u Havani“ za Vašington.

Trenutna politika SAD prema ostrvu je model „dobar policajac, loš policajac“. Dok Tramp samouvereno kaže da neće biti eskalacije jer se „ovo mesto raspada“, a državni sekretar Marko Rubio je u sredu, u poruci stanovništvu objavljenoj na španskom (njegovi roditelji su pobegli sa Kube), rekao da SAD šalju pomoć u vrednosti od 100 miliona dolara koja će biti distribuirana putem kanala Katoličke crkve, Južna komanda SAD izveštava da je udarna grupa nosača aviona USS Nimic stigla na Karibe.

Rubio narodu: krivi su lideri

Rubio se držao ustaljene retorike prema kojoj SAD nude pomoć „ne samo da bi ublažile trenutnu krizu, već i da bi izgradile bolju budućnost“. „Nemate struju, nemate gorivo, nemate hranu jer su oni koji kontrolišu vašu zemlju ukrali milijarde dolara, od kojih nijedan nisu namenili narodu“, rekao je. Uglavnom tačno, ali važnu ulogu u ekonomskim teškoćama Kube, nakon što se Sovjetski Savez raspao i više nije mogao da joj pomogne, igra i američki ekonomski embargo.

Iako je Nimic u blizini, čini se da Tramp i Rubio, koji je pad kubanskog režima učinio možda centralnim ciljem svog mandata, trenutno ne preferiraju vojnu opciju, koja bi verovatno zahtevala uvek rizičan kopneni angažman. Možda su shvatili da Kuba nije Venecuela. Šanse za napad su male, ali se o tome razgovara.

Pretvaranje Kube od otvorenog protivnika do saradljivog suseda bila bi velika pobeda za Trampa, kao što nijedan drugi predsednik nije postigao.

Reakcija Kine

Kuba je, kako se i očekivalo, snažno osudila američke sankcije i optužnice, ali je reakcija Kine bila, kako pojedini mediji penose "relativno neočekivana". Rojters izveštava: „Kina je u četvrtak saopštila da se čvrsto protivi 'zloupotrebi sudskih mera' SAD i vršenju pritiska na Kubu. „Sjedinjene Države treba da prestanu da koriste sankcije i pravosuđe kao alate za ugnjetavanje Kube i da se uzdrže od pretnji silom u bilo kom trenutku“, rekao je portparol Guo Điakun novinarima na redovnoj konferenciji za štampu.

Kako pojedini analitičari ocenjuju, navodno Peking ne želi da izgubi svoje uporište u regionu iz kojeg je posmatrao američke aktivnosti, ali bilo kakva vojna pomoć Kubi ne dolazi u obzir jer je previše daleko, a pokušaj pomoći bi ih doveo u opasnost od mogućeg sukoba sa SAD. U slučaju vojne akcije, zahtevaće da se njihovo osoblje i objekti zaštite od napada i nereda, baš kao što nije zaštićena ambasada u Beogradu, koja je pogođena u NATO agresiji 1999. godine.

BONUS VIDEO

1