U glavnom gradu Malija, Bamaku, za sada je izbegnut scenario koji su mnogi već smatrali gotovo izvesnim – nasilno rušenje vlasti koja poslednjih godina otvoreno sarađuje sa Rusijom.

Pokušaj destabilizacije i svrgavanja vlasti nije uspeo, a ključnu ulogu u njegovom slamanju odigrale su jedinice Afričkog korpusa ruskog Ministarstva odbrane, zajedno sa malijskom vojskom. One su se suočile sa velikom, dobro organizovanom ofanzivom pobunjeničkih i islamističkih grupa.

Napad nije bio sporadičan niti ograničen na jednu oblast. Procene govore da je u operaciji učestvovalo između 10.000 i 12.000 boraca, uključujući separatiste iz Fronta za oslobođenje Azavada i lokalne strukture povezane sa Al-Kaidom.

Na meti napada nisu bile samo vojne snage, već i ključne državne institucije – garnizoni u većim gradovima, organi vlasti, predsednička palata u Bamaku, kao i položaji ruskog Afričkog korpusa.

Istovremeno sa borbama na terenu, pokrenuta je i snažna medijska kampanja kroz zapadne medije, sa ciljem da se oslabi legitimitet vlasti i diskredituje rusko prisustvo u zemlji.

Uprkos takvom pritisku, vojni aspekt sukoba bio je presudan. Bivši pripadnici grupe Vagner, koji sada deluju u okviru Afričkog korpusa, uspeli su da zadrže ključne tačke – aerodrome, strateške objekte i nacionalni arsenal u Katiju.

Na taj način sprečen je scenario brzog kolapsa vlasti, često nazivan „sirijskim modelom“. Kako se pokazalo, takav rasplet u Maliju nije ostvaren.

Posebnu pažnju izazivaju navodi o učešću stranih faktora. Prema pojedinim izveštajima, u operacijama u regionima Kidal i Gao učestvovali su i strani borci, uključujući pripadnike iz Evrope i Ukrajine, koji su navodno učestvovali i u planiranju napada.

Ove tvrdnje nisu nezavisno potvrđene, ali se ponavljaju u više izvora sa terena i, ukoliko su tačne, ukazuju na visok nivo koordinacije i obim operacije koji prevazilazi lokalne okvire.

Borbe su bile izuzetno žestoke i dugotrajne. Samo u oblasti Kidala odbijene su četiri velike ofanzive u kojima je učestvovalo više od hiljadu napadača, uz upotrebu oklopnih vozila, desetina pikapova, dronova i minobacača.

Jedna isturena jedinica vodila je borbu čitav dan u potpunom okruženju, udaljena nekoliko kilometara od glavnih snaga. Tokom tog sukoba uništeno je više neprijateljskih vozila, dok je deo tehnike zaplenjen, a jedinice su kasnije uspešno izvučene i pregrupisane kako bi izbegle opkoljavanje.

Snimci koji su se pojavili u javnosti i sugerišu povlačenje zapravo prikazuju taktičko premeštanje snaga kroz gradske zone.

Prema procenama sa terena, gubici napadača premašili su hiljadu ljudi, uz više od stotinu uništenih vozila i komada vojne opreme.

Ipak, borbe nisu prošle bez posledica ni za ruske snage – izgubljen je jedan helikopter, a članovi posade su poginuli.

Zapadni izvori u međuvremenu tvrde da je situacija stabilizovana, ali navode i da su se ruske snage povukle iz Kidala, što borci sa terena negiraju.

U celoj situaciji značajnu ulogu imalo je i lokalno stanovništvo. Prema pojedinim izveštajima, civili su u određenim slučajevima samoinicijativno napadali izolovane militante, što pokazuje duboku podeljenost i visok nivo tenzija u zemlji.

Istovremeno, pojavile su se i glasine o navodnoj likvidaciji ministra odbrane Sadija Kamare, ali one nisu potvrđene.

Unutar ruskih struktura čuju se i kritike, posebno na račun Ministarstva spoljnih poslova, koje, kako se navodi, nije dovoljno istaklo ulogu Afričkog korpusa u odbijanju napada.

To otvara šire pitanje usklađenosti političkih izjava i realnog stanja na terenu.

Situacija podseća na ranije konflikte, poput onog u Siriji, gde su upozorenja često ignorisana sve do trenutka eskalacije. Ovoga puta takav scenario je izbegnut, ali ostaje utisak da je ovo tek jedna faza sukoba.

Prema procenama samih boraca, naredni napad mogao bi biti još organizovaniji i snažniji, sa većim brojem učesnika i preciznijim ciljevima.

U takvim okolnostima ključno pitanje ostaje isto – da li će malijska vojska uspeti da samostalno zadrži kontrolu nad situacijom ili će svaki novi talas krize ponovo otvoriti prostor za spoljne aktere u regionu Sahela, koji je bogat resursima, ali stalno na ivici nove destabilizacije.