U nedeljama pre nego što je Viktor Orban izgubio na izborima, posrnulog mađarskog premijera u kampanji su podržali ideološki saveznici širom Starog kontinenta... Ali sada se ti političari moraju suočiti sa teškim porazom čoveka koji im je istovremeno bio model liderstva, ideološki uzor i, u nekim slučajevima, čak i finansijer. Postavlja se pitanje kako će se oni pozicionirati, pre svega slovački premijer Robert Fico, koji je prošlog meseca već upozorio da bi mogao uložiti veto na paket Evropske unije od 90 milijardi evra pomoći za Kijev, ako Fides izgubi na glasanju.

Kada se sa stola skloni tema Ukrajine, mediji su sa Orbanom, mahom zbog želje za bliskošću sa desničarima sa druge strane Atlantika, poredili i druge lidere u Evropi koji su trenutno na vlasti – šefa Vlade Češke Andreja Babiša, italijansku premijerku Đorđu Meloni, poljskog predsednika Karola Navrockog, kao i vođe partija koje bi u Francuskoj, Velikoj Britaniji ili Nemačkoj uskoro mogle doći na vlast.

Ipak, Orbanovo prijateljstvo sa američkim predsednikom Donaldom Trampom, simbolizovano posetom potpredsednika Džej-Di Vensa nekoliko dana pre izbora, nije mu pomoglo. Možda je čak i dodatno podstaklo reakciju zbog nepopularnosti američko-izraelskog rata protiv Irana i skoka cena energije koji je usledio. U vezi s tim, čini se da sada postoje znaci da evropski lideri izvlače pouke.

Đorđa Meloni ove nedelje se otvoreno distancirala od šefa Bele kuće nazvavši njegovu kritiku pape Lava Četrnaestog zbog rata "neprihvatljivom". Melonijeva se takođe udaljila od Trampa i kada je reč o sukobu na Bliskom istoku i pridružila se centrističkim evropskim liderima, poput francuskog predsednika Emanuela Makrona i britanskog premijera Kira Starmera u sprečavanju da američki avioni koriste vazdušne baze na evropskom tlu kao polaznu tačku za napade na Iran.

Najdžel Faraž, prvi čovek britanske krajnje desničarske partije Reform UK, podržavao je Trampa tokom njegove tri predsedničke kampanje i redovno posećivao njegovo imanje Mar-a-Lago na Floridi, nadajući se uzvratnoj podršci. Kada je postajalo jasno koliko je Tramp nepopularan u Londonu, Faraž je od bliskog prijatelja, kako ga je nekad nazivao, postao tek Trampov poznanik.

"Znam ga. Ali to i nije naročito važno", rekao je Faraž ove nedelje za "Fajnenšel tajms".

Za francusko Nacionalno okupljanje (RN) i Marin le Pen, Orbanov poraz znači ne samo gubitak čvrstog saveznika iz grupacije "Patriote za Evropu" u Evropskom parlamentu već i potencijalnog izvora finansiranja. Pre četiri godine, kada je njena poslednja predsednička kampanja bila u finansijskim problemima, dobila je zajam od 10,7 miliona evra od mađarske banke.

Ipak, kako je to primetio profesor na Univerzitetu Oksford Ben Ansel, u Francuskoj, Nemačkoj ili drugim državama, partije tvrde desnice i dalje imaju jednu upadljivu prednost: one su antisistemske, nastupaju protiv ukorenjenih političkih elita. A to je upravo ono što je omogućilo mađarskom izazivaču Orbana Peteru Mađaru da ga sruši. U Parizu odlazeći stanovnik Jelisejske palate Emanuel Makron nalazi se u devetoj godini mandata, što ga čini jednim od najdugovečnijih lidera na Starom kontinentu. U Berlinu kancelar Fridrih Merc sastavio je poznatu, ali "neprirodnu" koaliciju svoje Demohrišćanske unije sa socijaldemokratama – iste dve partije koje dominiraju nemačkom politikom decenijama. To daje Alternativi za Nemačku (AfD) podstrek da nastavi sa napadima na "elististički establišment". Sa te strane bi desničarske stranke, koje su se povezivale sa Orbanom, mogle da iskoriste njegov poraz kao inspiraciju za birače da smene sopstvene dugogodišnje vladare.

Ali sve i da oni dođu na vlast bar u početku neće imati moć koju je imao Orban. On je godinama usmeravao novac u organizacije koje održavaju konferencije i objavljuju istraživanja koja potkrepljuju njegovu viziju konzervativnijeg svetskog poretka. Dunavski institut, obrazovna institucija Koledž "Matijas Korvinus", kao i tink-tenk "MCC Brisel", činili su važne institucije koje je podržavala Orbanova vlada. Ove ustanove bile su domaćini velikih događaja koji su okupili najviše vladine zvaničnike iz cele Evrope i sveta, između ostalog, i samog Džej-Di Vensa.

Stručnjaci smatraju da te organizacije igraju ključnu ulogu u ujedinjavanju inače razjedinjenih nacionalističkih stranaka.

"To je priča o krajnjoj desnici koja shvata da mora biti i internacionalistička kako bi bila nacionalistička", rekao je za "Njujork tajms" Valentin Ber, francuski akademik koji istražuje veze između evropskih i američkih konzervativaca.

Iako je Peter Mađar tokom kampanje obećao da će prekinuti sa finansiranjem Koledža "Matijas Korvinus" i "MCC Brisel", te organizacije su u međuvremenu izgradile dovoljno prepoznatljiv imidž na evropskoj konzervativnoj intelektualno-političkoj sceni da bi, u slučaju potrebe, mogle relativno lako da se oslone na izvore finansiranja iz drugih zemalja u kojima je tvrda desnica na vlasti. Upravo to je jedna od najvažnijih tačaka Orbanovog nasleđa ostalim evropskim suverenistima.