FRANCUSKA U TOTALNOM KOLAPSU: Ni Makronova ostavka ne može spasiti zemlju!

Francuska se danas suočava sa možda najvećom političkom neizvesnošću od 1968. godine. Diskusije o mogućoj ostavci predsednika Emanuela Makrona, koje su nekada bile samo tiha šapata u hodnicima moći, sada se otvoreno vode u političkim krugovima i medijima.

Ipak, čak i ako bi Makron podneo ostavku, analitičari i politički stručnjaci smatraju da bi to verovatno malo promenilo paralizovanu situaciju u Petoj republici. Problemi zemlje su, kako kažu, mnogo dublji od jednog lidera.

Makron trenutno traži svog petog premijera za manje od dve godine, jer očekuje da Fransoa Bajru bude smenjen u ponedeljak zbog nepopularnih mera za smanjenje ogromnog budžetskog deficita. Ipak, postavlja se pitanje da li bi novi premijer uspeo da provede potrebna fiskalna stezanja i da li bi vanredni izbori stvorili funkcionalnu parlamentarnu većinu. Čini se da nijedna opcija ne daje siguran izlaz iz krize.

Francuske institucije su gotovo sedam decenija opstajale bez obzira na društvene nemire, proteste ili štrajkove. Vlade su dolazile i odlazile, dok su predsednici uglavnom trajali do kraja mandata, iako su retko održavali početni nivo popularnosti. Sistem je funkcionisao.

Danas, međutim, zakonodavna vlast je u zastoju, pregovori o budžetu stoje, a glasine o mogućim društvenim nemirima postaju sve glasnije. Finansijska tržišta su nestabilna, a sam Bajru upozorava da Francuska može završiti u scenariju sličnom Grčkoj ako se potrošnja ne obuzda. U ovom kontekstu, lideri krajnje desnice i levice, Žordan Bardela i Žan-Lik Melanšon, otvoreno pozivaju na Makronov odlazak, dok ugledni politički komentatori i članovi desnog centra takođe razmatraju tu mogućnost.

„Ovo sada čujemo čak i od glasova bliskih Makronovom taboru. Nelagodnost je stvarna“, kaže Matje Galard, anketar iz Ipsosa.

Ipak, analitičari ne očekuju da će Makron podneti ostavku, naročito jer bi prerani odlazak, s obzirom da se novi predsednički izbori očekuju tek 2027. godine, verovatno samo pogoršao haos. Ankete pokazuju da bi vanredni izbori doneli još razjedinjeniji parlament, sa više mesta za desničarske snage Marin Le Pen.

„Političari pogrešno veruju u mit da Francuzi biraju vođu, a zatim mu daju funkcionalnu parlamentarnu većinu da deluje“, ističe francuski ustavni stručnjak Benžamen Morel.

„Nisam video ovakvu neizvesnost od maja 1968. godine“, kaže bivši glavni ekonomista AXA osiguranja Erik Čejni, prisetivši se masovnih protesta i društvenih promena koje su tada pogodile Francusku. „Odjednom, ne znate šta se dešava sa sopstvenom ekonomijom, sopstvenom vladom.“

Makron je i sam više puta naglasio da ne planira odlazak pre isteka mandata, svestan da čak i ako ode, političke podele i budžetski problemi neće nestati.

„Nastavićemo da produbljujemo deficit, ništa se neće desiti i situacija će se samo pogoršati“, upozorava bivši savetnik bivšeg socijalističkog predsednika Fransoa Olanda, Gaspar Gancer.

Drugim rečima, lako je zahtevati Makronovu ostavku, ali posledice koje bi usledile mogu biti haotične i dalekosežne za Francusku.

(RT.rs)

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI