U svetu u kojem se granice često postavljaju pre nego što čovek dobije priliku da ih pomeri, Milan Petrović pokazuje da sport može da pomogne čoveku da savlada i prepreke koje deluju nepremostivo.

Kao slepi maratonac, on ne osvaja samo kilometre, već otvara stazu i za druge osobe sa invaliditetom, dokazujući da podrška, poverenje i volja mogu da vode do cilja.
Milan je zaštitno lice fondacije Heroji Beogradskog maratona i čovek koji svojim primerom krči put osobama sa invaliditetom. Snagom volje, istrajnošću i željom da pomera granice pokazao je kako se ruše predrasude i barijere koje društvo često postavlja pred one koji drugačije vide svet.

Kako je rekao Darko Habuš, direktor Beogradskog maratona, sa Milanom su trenutno na zajedničkom putu sa Beogradskim maratonom ka ostvarenju velikog sportskog cilja - završetku svih šest „World Marathon Majors“ trka. Do sada je istrčao maratone u Čikagu i Londonu, a sledeći izazovi su Njujork i ostale velike trke, kako bi do 2028. godine zaokružio podvig koji ostvaruje mali broj trkača u svetu. 

bonus

- Milan je slepi trkač i bio bi jedini Srbin koji bi to ostvario. Takođe, on je među šest slepih ljudi na svetu koji su istrčali celu Full Ironman distancu. On nam je ozbiljna inspiracija za sve ono što kao Beogradski maraton i fondacija radimo i daje nam priliku da otvorimo vrata svim osobama sa invaliditetom, da ih osnažimo da budu deo naše zajednice i da se pojave na trkama - rekao je Darko Habuš, direktor Beogradskog maratona.

Milan je u oktobru 2025. istrčao Čikago, a u aprilu ove godine i London. Njegova maratonska priča, međutim, počela je mnogo ranije - 2009. godine, upravo na Beogradskom maratonu. 

- Sve je počelo kao šala sa prijateljima. Bavio sam se profesionalno biciklizmom i mislio sam: kad već mogu da vozim 200 kilometara bicikl, zašto ne bih mogao i da istrčim 42 kilometra. Međutim, tek kada sam stigao do 20. kilometra, shvatio sam šta znači trčati maraton. Kod 35. kilometra nisam bio ni svestan šta radim i mislio sam da je to to kada je o maratonu reč - ispričao je Milan, koji je bio jedan od govornika na konferenciji „Nijedna mama nije sama“ posvećena podršci porodici i osobama sa invaliditetom u organizaciji Alo! media systema i M:tela.

U Beograd je došao iz Leskovca sa ciljem da završi školu za fizioterapeuta, čime se danas i bavi. Kasnije je stupio u kontakt sa Darkom Habušem i timom Beogradskog maratona, koji su u njemu prepoznali sportistu i čoveka koji može da nosi važnu priču fondacije Heroji Beogradskog maratona. 

-Tada sam odlučio da se ponovo vratim maratonu i velikim trkama - kaže Milan.

Za njih sport nije samo takmičenje, već pokretač života i zajednice. Kako Milan i Darko kažu, sport simbolizuje pokret - bilo da se neko fizički pojavi na stazi i aktivira, bilo da kroz sport inspiriše svoje okruženje.

Fondacija Heroji Beogradskog maratona prvi put ima i stipendiste, a Milan je jedan od njih. Kroz podršku za školovanje i sportske izazove, cilj nije jednokratna akcija, već dugoročna pomoć, osećaj pripadnosti i zajedništva. 

- To nije put koji je zaključen u jednoj akciji, već kontinuirana podrška, osećaj pripadnosti i ljubavi. To je ono što treba da traje dugo, da bude istinski i da tako krčimo put svim osobama sa invaliditetom - poručuju iz Beogradskog maratona.
NIKADA SAM NA STAZI

Na stazi nikada nije sam. Uz njega je vodič Dejan Ivanković, koji ga je doveo do ciljeva u Čikagu i Londonu.
-  Na trčanju se orijentišem tako što mi pomaže moj vodič Dejan Ivanković. Mi imamo kanapčić i obojica ga držimo za krajeve, pratimo korak i trčimo u istom ritmu. Bavim se sportom duže od 20 godina i ljudi često ne primete da trčimo zajedno dok ih ne prođemo i dok ne vide o čemu se radi. Ali već nas znaju i prepoznaju gde god da se pojavimo na trkama - objašnjava Milan.

BONUS VIDEO:

bonus