Ti pokazatelji na koje treba obratiti pažnju su:

krvni pritisak
nivo šećera u krvi
LDL („loš“) holesterol
trigliceridi
obim struka

Ove vrednosti ne govore samo o zdravlju srca, već i o opštem stanju organizma. Ukoliko su van preporučenih granica, mogu ukazivati na povećan rizik od srčanog ili moždanog udara, ali i na potrebu za promenom životnih navika.

Krvni pritisak

Idealna vrednost krvnog pritiska je ispod 120/80 mm Hg.

Krvni pritisak pokazuje kolikom snagom krv pritiska zidove arterija dok srce pumpa krv kroz organizam. Kada su krvni sudovi suženi i manje elastični, pritisak raste, a srce mora da radi napornije.

Povišen krvni pritisak vremenom oštećuje krvne sudove i ubrzava stvaranje masnih naslaga u arterijama. To povećava rizik od srčanog udara, moždanog udara i srčane insuficijencije.

Za održavanje zdravog pritiska stručnjaci preporučuju ishranu bogatu voćem, povrćem i mahunarkama, koje sadrže dosta kalijuma, kao i smanjenje unosa soli i alkohola.

LDL holesterol

Poželjna vrednost LDL holesterola je ispod 70 mg/dL.

LDL se često naziva „lošim“ holesterolom jer se njegove čestice talože na zidovima arterija i doprinose stvaranju aterosklerotskih plakova. Vremenom oni mogu suziti ili potpuno blokirati krvne sudove.

Najefikasniji način za snižavanje LDL holesterola jeste smanjenje unosa zasićenih masti iz mesa, punomasnih mlečnih proizvoda i jaja, uz povećanje unosa zdravih, nezasićenih masti koje se nalaze u maslinovom ulju, semenkama i orašastim plodovima.

Srce

Trigliceridi

Idealna vrednost triglicerida iznosi manje od 150 mg/dL.

Trigliceridi predstavljaju najčešći oblik masti u krvi i služe kao rezerva energije. Međutim, kada unosimo više kalorija nego što organizam može da potroši, višak se pretvara u trigliceride i skladišti u masnom tkivu.

Povišeni trigliceridi povezani su sa većim rizikom od srčanog i moždanog udara. Njihove vrednosti mogu se sniziti smanjenjem unosa šećera i nezdravih masti, redovnim konzumiranjem ribe bogate omega-3 masnim kiselinama i izbegavanjem alkohola.

Šećer u krvi

Normalna vrednost šećera natašte trebalo bi da bude ispod 100 mg/dL.

Povišen nivo glukoze jedan je od glavnih pokazatelja dijabetesa tipa 2. Osim što utiče na metabolizam, višak šećera oštećuje krvne sudove i podstiče procese koji ubrzavaju razvoj ateroskleroze.

Takođe povećava sklonost krvi ka stvaranju ugrušaka, što može dovesti do srčanog ili moždanog udara.

Stručnjaci savetuju izbegavanje zaslađenih napitaka i industrijskih slatkiša, kao i izbor integralnih žitarica umesto proizvoda od belog brašna.

Obim struka

Kada je reč o zdravlju srca, nije važna samo telesna težina, već i raspored masnih naslaga.

Preporuka je da obim struka bude:

manji od polovine visine osobe
manji od 89 centimetara kod žena
manji od 102 centimetra kod muškaraca

Povećan obim struka najčešće ukazuje na prisustvo visceralne masti koja okružuje unutrašnje organe. Ova vrsta masti podstiče upalne procese u organizmu i povećava rizik od kardiovaskularnih bolesti.

Smanjenje unosa visokokalorične, prerađene hrane bogate šećerom, solju i nezdravim mastima jedan je od najefikasnijih načina da se ovaj problem drži pod kontrolom.

Dovoljna je jedna promena

Dobra vest je da isti životni stil može pozitivno uticati na svih pet ključnih brojeva.

Zdrava ishrana bazirana na voću, povrću, mahunarkama i integralnim žitaricama, uz redovnu fizičku aktivnost, može značajno smanjiti rizik od bolesti srca.

Stručnjaci preporučuju najmanje 30 minuta umerene aktivnosti, poput brzog hodanja, tokom većine dana u nedelji. Dovoljno sna, između sedam i osam sati svake noći, kao i uspešno upravljanje stresom, dodatno doprinose očuvanju zdravlja srca.

Iako nijedan broj sam po sebi ne može da predvidi buduće zdravstvene probleme, zajedno predstavljaju svojevrsni „izveštaj“ o stanju vašeg organizma. Što su bliže idealnim vrednostima, veće su šanse da će i vaše srce ostati zdravo godinama, piše Health.Harvard.