NJUJORK TAJMS O EKSPU 2027: Beograd se sprema da svetu pokaže svoj kreativni duh

Šarena vijugava linija osvaja Beograd. Ona krasi autoput ka srpskoj prestonici i bandere duž glavnih ulica u njenom Starom gradu. Čak je i na repu aviona Er Srbije koji stižu na aerodrom Nikola Tesla iz Njujorka i Čikaga. To je logo Ekspo 2027 Beograd, a njegovo sveprisutno prisustvo ukazuje na rastuće uzbuđenje oko jednog od najvećih trgovinskih i turističkih događaja u jugoistočnoj Evropi.

Dizajner Saša Vidaković bi verovatno lagano zablistao na ovo svođenje svog višeslojnog grafičkog koncepta na termin „vujugava linija“. Ali, na kraju krajeva, tema Ekspo 2027 Beograd — jedne od onoga što je poznato kao Specijalizovana izložba, koja se održava između Svetskih izložbi — jeste „Igra za čovečanstvo: Sport i muzika za sve“. I ta razigranost, energija i svestranost leže u srži kreacije njegove londonske kompanije SVIDesign.

Pogled sa vrha vekovne Beogradske tvrđave u parku Kalemegdan otkriva drugi izvor inspiracije za Vidakovićev logo — ušće dve moćne reke: Dunava (na srpskom, Dunav), koji teče sve iz Nemačke, i Save, iz Slovenije. Ove reke oblikuju ne samo fizički grad, već i njegov život i predanja.

„Vizuelni jezik logotipa je fluidan“, kaže Vidaković, „poput toka vode, ali i poput igre mačke kolevke koju deca igraju, praveći beskrajne permutacije sa lasticima preko prstiju. Takođe simbolizuje lokaciju Beograda, gde se susreću dve međunarodne reke, sa dve šeme boja, za Savu i Dunav.“

Uskoro će ovaj logo biti viđen još šire, jer se očekuje da će preko četiri miliona posetilaca prisustvovati događaju, koji će se održati između 15. maja i 15. avgusta 2027. godine. Od novih sportskih stadiona do umetničkih instalacija širom grada, Ekspo je nalet aktivnosti vredan 1,5 milijardi dolara koji ima za cilj da postavi Srbiju na svetsku scenu — sa osećajem energične zabave.

Grad žive istorije

Prema rečima muzičara Slobodana Trkulje, ovaj osećaj je urođen srpskom karakteru. „Naša nacija zaista ima veliko srce“, kaže Trkulja, pevač i daroviti svirač preko 20 različitih instrumenata, čiji je bend, Balkanopolis, poznat po svojoj fuziji tradicionalnih i modernih zvukova.

„Volimo da se zabavljamo, volimo muziku, volimo da igramo. Imamo ovu duboku potrebu da se osećate dobro, da vam dozvolimo da osetite život kao što ga mi osećamo, kao što ga mi živimo — da vidite lepotu ove zemlje i lepotu kulture.“ Ovde u Kalemegdanu, sunce zalazi, obasjavajući sve narandžastom bojom, dok jedrilice i motorni čamci ravnaju Savu ispod. Ovaj panoramski pogled je Beograd u malom.

„Naša nacija zaista ima veliko srce... Imamo ovu duboku potrebu da se osećate dobro, da vam dozvolimo da osetite život kao što ga mi osećamo, kao što ga mi živimo“, kaže Slobodan Trkulja, pevač.

Višestruki mostovi preko Save povezuju Novi Beograd, pravo ispred. Centar vlade i sada i u bivšoj Jugoslaviji, planirani grad je prepun prostranih betonskih stambenih blokova koji sada oduševljavaju ljubitelje brutalističke arhitekture, pored hotela, poslovnih kula i poslovnih centara.

A desno: ušće u Dunav. U širokom dvorištu drevne tvrđave, statua „Pobednik“ gleda na ovo spokojno mešanje večnih voda. Spomenik obeležava poraz Osmanlija u Balkanskim ratovima 1912-13, podsetnik na istorijski položaj Srbije na raskrsnici carstava.

„Oduvek smo bili most“, kaže Trkulja. „Mi smo Zapad ka Istoku i mi smo Istok ka Zapadu.“

Splet energija

Upravo ta duboka, isprepletana istorija — sukoba, otpornosti, preoblikovanja — daje Beogradu njegov karakter. Šetnja ulicama Dorćola sa drvoredom, ili pešačkim centrom oko ulice Kneza Mihaila, je kao fotografija sa višestrukom ekspozicijom koja beleži bogatu mešavinu epoha: zgrade u stilu art dekoa i romantičarstva, katedrale i kaldrmisane ulice, jednostavnija gradnja iz sredine veka koja zamenjuje ruševine iz ratnog vremena, elegantno istrošene stambene zgrade sa zelenim dvorištima i igralištima.

Na Vračaru, Crkva Svetog Save — ogromna pravoslavna crkva sa više kupola puna veličanstvenih zlatnih mozaika, koja izgleda srednjovekovno, ali je zapravo završena pre samo nekoliko godina — deli siluetu grada sa Beogradskom palatom, neboderom iz 1974. godine koji ljuti puriste.

Ali, kako Trkulja kaže, „Ne dobijate harmoniju ako svi pevaju istu notu.“

Beograd je često neuglađen, i u tome leži njegov šarm. „Obožavam Beograd jer nije besprekoran“, kaže Vidaković. „Može biti veoma sofisticiran, ali i pomalo grub, sa jakim boemskim stilom, velikim osećajem za razigranost.“

I svuda, reke. Krstarenja brodovima za uživanje i usidreni kafići, radne barže i ostrva za zabave, vikend kabine za porodično vreme ili pecanje, džogeri i biciklisti, deca koja hrane patke i tinejdžeri koji ćaskaju na klupama — život pored vode je neraskidivi deo urbanog tkiva. „Beogradske obale su pune emocija“, kaže Vidaković. „Imamo toliko poznatih knjiga, pesama i stihova koji opisuju prve ljubavi i prijateljstva i sve to, na obalama Save i Dunava.“

Nova poglavlja se još uvek pišu. Silosi — lučko područje duž Dunava sa 64 visoka silosa za žito — nedavno su pretvoreni u otvoreni prostor za bar i kafić pored reke koji bruji do kasno uveče. Kolektiv poznatih beogradskih uličnih umetnika, uključujući Janu Danilović i Aleksandru Petković, naslikao je masivne murale na desetak silosa. Postoje oštri vizuelni komentari o preseku čoveka i prirode, klimanja glavom srpskim kulturnim motivima i neka pametna kaligrafska umetnička dela moćnog dela „Domovina se brani lepotom“ srpskog pesnika Ljubivoja Ršumovića. Dva silosa su čak pretvorena u džinovske zidove za penjanje.

Dalje, skladišta su prenamenjena u Gastrošor, kolekciju restorana, barova i mikropivare, prepunih sijalica sa malom snagom i zidne umetnosti. To je prostor ispunjen vibracijama, još autentičniji zbog svoje integracije u još uvek radno lučko područje. To je vrsta multifunkcionalnosti koju Beograd, čini se, tako udobno nosi.

Novo nasleđe u nastajanju

U ovom kontekstu, Ekspo 2027 Beograd deluje gotovo neizbežno, najnoviji korak u evoluciji grada. „Beograd je dinamičan, još uvek se razvija i evoluira“, kaže glavni arhitekta Ekspoa, Danilo Dangubić, čija je lokalna firma kreirala master plan za mesto događaja nekoliko kilometara izvan grada. „Bio je period resetovanja. Sada cveta. Postaje sve veće, metropolitansko.“

Za Dangubića — koji je svoju ranu karijeru proveo u SAD i Velikoj Britaniji, a vratio se u svoju zemlju da ostavi svoj trag — Ekspo je ogromna prilika, ne samo sa stanovišta dizajna i održivosti kao stvaraoca, već i, kao Srbina, zbog svog dugoročnog nasleđa i vrednosti.

„Stadion, sajmište, sportski objekti, stanovanje — sve će to postati novi grad [naselje], koji će na kraju rasti i širiti se prema Novom Beogradu“, kaže Dangubić. „Ali Beograd, kao prestonica, trebalo bi da bude i [ekonomski] generator i distributer, u korist cele zemlje.“

„Od prvog dana, moj izazov je bio 100% nasleđe — nijedna zgrada ne sme ostati. Pravimo zgrade koje se mogu demontirati. Dakle, izložbeni paviljoni su napravljeni od drveta, a kasnije će biti ponovo sastavljeni u škole, vrtiće i sportske hale širom Srbije.“

Od ponovne upotrebe starih kaldrmi iskopanih tokom izgradnje do stvaranja živih krovova sa autohtonim biljkama, Dangubićev tim daje prioritet poreklu i cirkularnosti. „Održivost nije nešto što treba nametnuti, već izložiti kroz dobar dizajn“, kaže on. „Održivost nije nešto što treba nametnuti, već izložiti kroz dobar dizajn“, kaže Danilo Dangubić, glavni arhitekta.

Za Dangubića, tema Ekspoa odjekuje na fundamentalnom nivou. „Ovde u Beogradu, deca se još uvek igraju na ulicama, tako da je na neki način sam grad igralište“, kaže on. „Za mene je igra kreativnost. Način na koji stvaramo arhitekturu je igriv — spajamo stvari, jedna ideja sledi drugu, vraćamo se, menjamo je, preoblikujemo je. Ali, što je još važnije, radi se o učenju kroz igru, o kreativnoj reinterpretaciji. To je prava vizija Ekspoa.“

Ima vremena da se sedi pored reke za poslednji zalazak sunca u Beogradu, koji popločava ulice zlatom. Večernji povetarac nosi tihe razgovore, zapljuskujući vodu i — na nekoj dubljoj talasnoj dužini — pucketanje optimizma. Ovo se oseća kao grad koji zna da je došlo njegovo vreme.
 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI