Ruska avijacija gotovo svakodnevno koristi klizeće vođene bombe KAB, odnosno avio-bombe porodice FAB pretvorene u precizniju municiju sa krilima, modulom za navođenje i sposobnošću planiranja ka cilju. Posle skoro četiri i po godine rata, upravo ovo oružje ostalo je među najtežim problemima koje Ukrajina još nije uspela da reši.

Reč je o starim sovjetskim avio-bombama koje su dobile novu ulogu. U osnovnoj formi, FAB bombe bile su klasična nevođena municija koja se bacala direktno iznad ili relativno blizu cilja. Dodavanjem modula za klizanje i korekciju leta, ruska avijacija ih je pretvorila u oružje koje može biti lansirano sa veće udaljenosti, a zatim da planira desetine kilometara do mete.

U zavisnosti od verzije, profila leta i visine lansiranja, takve bombe mogu da pogađaju ciljeve na udaljenosti od približno 80 do 100 kilometara. To ruskim avionima omogućava da dejstvuju izvan dometa velikog dela ukrajinske PVO, naročito kada se koriste protiv utvrđenih položaja, komandnih tačaka, skladišta i gradskih zona blizu fronta.

Napad na Harkov pokazao da se problem ne smanjuje

Uveče 29. juna ruske snage napale su ciljeve u Harkovu FAB bombama. Gradonačelnik Igor Terehov saopštio je da je u jednom od gradskih okruga onesposobljena električna mreža, što je potvrdio i šef Harkovske oblasti Oleg Sinegubov.

Napad je bio samo poslednji u dugom nizu udara vođenim avio-bombama koje ruska vojska koristi za rušenje ukrajinskih utvrđenja i infrastrukture. FAB-ovi su posebno opasni zato što kombinuju ogromnu masu eksploziva, relativno nisku cenu u odnosu na rakete i mogućnost lansiranja bez ulaska aviona u najopasniju zonu ukrajinske odbrane.

Problem više nije samo tehničko pitanje za vojne stručnjake. Sada ga otvoreno priznaju i ukrajinski izvori. Sergij Beskrestnov, poznat kao „Fleš“, stručnjak za elektronsko ratovanje i savetnik ukrajinskog ministra odbrane, stavio je ruske FAB bombe na vrh liste nerešenih problema ukrajinske vojske.

Kod dronova Geranj-2 Ukrajina je pronašla delimično rešenje kroz presretačke dronove. To nije samo simboličan odgovor, već relativno efikasna i ekonomski održiva metoda za deo pretnji. Kod FAB i KAB bombi takvog rešenja nema.

Zašto je KAB teže zaustaviti od drona

Presretanje klizeće bombe mnogo je složenije od obaranja sporog drona. Geranj leti relativno sporo, ima predvidljiviji profil i može biti napadnut presretačkim dronom, lakom PVO, mitraljezima, mobilnim grupama ili elektronskim ometanjem. KAB je drugačiji cilj.

Bomba se pojavljuje velikom brzinom, često sa velike visine, sa veoma kratkim vremenom reakcije. Nema motor koji se može ometati kao kod drona. Njena putanja može biti korigovana, ali je osnovna energija leta već dobijena prilikom lansiranja sa aviona. Da bi se problem rešio, Ukrajina bi morala ili da obara bombe u letu, ili da gura rusku avijaciju toliko daleko da bombe ne mogu da dosegnu cilj.

Prošle godine kompanije iz Ukrajine i država NATO-a radile su na ideji drona-presretača koji bi uništavao vođene avio-bombe. Međutim, pokazalo se da je problem mnogo komplikovaniji nego što se na Zapadu u početku očekivalo. Za razliku od drona, bomba nema dugotrajan let na maloj brzini i ne pruža mnogo vremena za lov.

Geranj, Gerbera i mrežna komunikacija kao drugi problem

Beskrestnov je, osim FAB-ova, upozorio i na spor napredak Ukrajine u razvoju elektronskog ratovanja protiv ruskih dronova Geran i Gerbera. Posebno je problematična oprema tipa „mesh“, odnosno mreža u kojoj uređaji međusobno komuniciraju na više frekvencija.

Takav sistem otežava klasično ometanje. Umesto jednog kanala koji se može prigušiti, mreža može da prebacuje komunikaciju, koristi više veza i održava funkciju čak i kada deo kanala bude potisnut. Za ukrajinske jedinice elektronskog ratovanja to znači da stara rešenja postaju sve manje dovoljna.

„Fleš“ je upozorio i da Ukrajina mora da poveća broj taktičkih radarskih stanica. Bez njih ni presretački dronovi ne mogu da funkcionišu kako treba, jer je za presretanje potrebno rano otkrivanje, praćenje cilja i precizno navođenje.

Balističke rakete kao rešenje?

Prema njegovom mišljenju, tok rata mogao bi se radikalno promeniti kada bi Ukrajina imala sopstvene balističke rakete. Takvo oružje bi Kijevu omogućilo brže i teže presretljive udare po ruskoj dubini, komandnim tačkama, aerodromima i skladištima (potpuno kofuzna izjava, s obzirom na to da su Rusi koristili hiljade balističkih raketa i još nisu završili rat).

Beskrestnov istovremeno navodi da ne postoje masovna rešenja za elektronsko ratovanje protiv video-prenosa sa dronova. Ruska strana je, po njegovim rečima, ispred Ukrajine i u razvoju i u iskustvu primene takvih sredstava.

„Upravo takva sredstva elektronskog ratovanja bi nam pomogla da zaštitimo područja fronta od dronova“, smatra ovaj specijalista.

On je dodatno naglasio potrebu za proverenim rešenjima za zaštitu ukrajinskih aviona od ruskih protivvazdušnih dronova, kao i za sistematskim tehnološkim pristupom uništavanju ruskih taktičkih radara. Bez toga, ruska avijacija, dronovi i artiljerija nastavljaju da koriste prednost u otkrivanju i navođenju.

Na listi problema nalazi se i potreba za alternativnim navigacionim rešenjima u slučaju gubitka GPS-a, posebno za dubinske udare. U ratu u kojem se satelitska navigacija sve češće ometa, svako oružje dugog dometa mora imati rezervni način da dođe do cilja.