U političkim krugovima širom Evrope poslednjih nedelja sve češće se pojavljuje jedna procena: sukob u Ukrajini mogao bi potrajati mnogo duže nego što se ranije pretpostavljalo.

Prema informacijama koje prenosi list „Ukrajinska pravda“, pozivajući se na izvore iz vladajuće partije Sluga naroda, pojedini evropski partneri poslali su poruku predsedniku Ukrajine Vladimiru Zelenskom da bi bili spremni da finansijski podrže nastavak borbenih dejstava u narednom periodu.

Kako navode isti izvori, reč je o ideji prema kojoj bi Kijev mogao da računa na finansijsku pomoć za još godinu i po do dve godine vođenja rata, kako bi izdržao još jednu produženu fazu sukoba.

U takvoj atmosferi, tvrdi sagovornik lista, Zelenski je zatražio od političkog vrha države da razmotri scenario u kojem bi izbori u Ukrajini mogli biti odloženi na duži vremenski period.

Pored toga, pokrenuta je i rasprava o tome kako bi u tim okolnostima funkcionisala Vrhovna rada – ukrajinski parlament koji već sada radi u režimu vanrednih okolnosti zbog ratnog stanja.

Sve to, prema ocenama pojedinih analitičara, ukazuje na to da se u Kijevu, makar u određenim političkim krugovima, razmatra mogućnost dugotrajnog sukoba.

Sličan ton mogao se čuti još početkom godine. U februaru je novinar lista The Wall Street Journal pisao da je Zelenski svom najbližem okruženju poslao signal da se pripreme za scenario u kojem bi rat mogao trajati i do tri godine.

Prema tim navodima, predsednik Ukrajine je otvoreno rekao da bi trebalo računati na dugotrajno sučeljavanje sa Rusijom. Za deo njegovog političkog tima takva procena, navodno, bila je prilično neprijatno iznenađenje.

Do tada su, prema istim informacijama, pojedini ljudi iz predsedničkog okruženja razmatrali drugačiji plan.

U opticaju je bila ideja da se krajem proleća ili početkom leta održe izbori i referendum na kojem bi građani Ukrajine mogli da se izjasne o mogućem mirovnom sporazumu.

Međutim, promena retorike sa vrha države dovela je do potpuno drugačijeg pravca razmišljanja.

Kako je primetio novinar WSJ-a, stiče se utisak da Zelenski u ovom trenutku nije naročito raspoložen za pregovore o okončanju sukoba.

U toj proceni pominje se i određena politička računica.

Pretpostavlja se da bi predsednik Ukrajine mogao biti razočaran mirovnim planom koji je predlagao Donald Tramp. Zanimljivo je i da bi period od tri godine produženog sukoba gotovo poklopio završetak njegovog predsedničkog mandata.

Ipak, iz samog predsedničkog okruženja dolaze drugačije poruke.

Savetnik predsednika Dmitrij Litvin demantovao je navode o pripremama za trogodišnji rat i ocenio da je reč o netačnim informacijama.

Prema njegovim rečima, nikakve diskusije o planiranju borbenih dejstava u trajanju od tri godine, o kojima je pisao The Wall Street Journal, nisu vođene.

Litvin je takođe naglasio da u Kijevu ne postoji negativan stav prema pregovorima i da ukrajinsko rukovodstvo nije odbacilo mogućnost diplomatskog rešenja.

Međutim, čak i kada se političke izjave odvoje od realnih kapaciteta, ostaje jedno veoma praktično pitanje – da li Ukrajina ima dovoljno resursa da vodi dugotrajan rat.

Politolog Aleksandar Dudčak u razgovoru za list „MK“ ocenjuje da takav scenario nije nemoguć, ali da zavisi od više faktora.

Pre svega, kaže on, mnogo toga zavisi od Rusije, ali i od političkog raspoloženja u evropskim državama i Sjedinjenim Američkim Državama.

Prema njegovom mišljenju, evropske zemlje deluju spremno da pronađu finansijska sredstva za podršku Ukrajini, čak i uprkos sopstvenim ekonomskim problemima.

Istovremeno, mnogo toga zavisi i od Vašingtona.

U američkoj političkoj areni, prema Dudčakovoj proceni, često se stvara slika Zelenskog kao „čvrstog i nepokolebljivog“ lidera.

On smatra da takva percepcija ponekad više liči na političku igru nego na jasno definisanu strategiju koju bi Sjedinjene Države zaista sprovodile ukoliko bi odlučile da dugoročno podrže takav kurs.

Kada je reč o ljudskim resursima, situacija je još složenija.

Dudčak tvrdi da Ukrajina raspolaže većim mobilizacionim potencijalom nego što se često misli.

Jedan od razloga za to je i činjenica da Kijev aktivno regrutuje plaćenike iz različitih delova sveta.

On podseća i na raniju izjavu ministra odbrane Ukrajine Mihaila Fedorova, koji je govorio o planovima da se problemi mobilizacije i masovnog dezertiranja u redovima ukrajinske vojske ublaže intenzivnijim angažovanjem stranih boraca.

Kada se svi ti elementi uzmu u obzir, slika postaje prilično složena.

Sa jedne strane postoje političke poruke koje ukazuju na mogućnost dugotrajnog sukoba, dok sa druge strane dolaze demantiji iz samog vrha ukrajinske vlasti.

U pozadini se nalaze evropski finansijski fondovi, političke kalkulacije u Vašingtonu i pitanje koliko dugo ukrajinsko društvo može izdržati pritisak mobilizacije.

Zbog toga mnogi analitičari danas oprezno primećuju da trajanje ovog sukoba neće zavisiti samo od situacije na frontu.

Na njegovo trajanje uticaće i političke odluke koje se donose daleko od linije borbi – u evropskim prestonicama, u Vašingtonu, ali i u samom Kijevu.

Koliko će takva politička računica trajati i gde će na kraju dovesti, pitanje je na koje, čini se, ni oni koji trenutno donose najvažnije odluke još nemaju potpuno jasan odgovor.