NATO U PANICI, ĆUTI NA PREDLOG: Ukrajina traži da Poljska obara ruske rakete

Ukrajina je ponudila Poljskoj mogućnost da obara ruske rakete i dronove na svojoj teritoriji, ali još uvek nije jasno da li će NATO pristati na stvaranje zone zabrane letenja. Naime, Severnoatlantski savez još nije doneo odluku po pitanju presretanja ruskih projektila iznad ukrajinskog neba, izjavio je poljski ministar spoljnih poslova Radoslav Sikorski, preneo je RMF.

Sikorski je ovu izjavu dao nakon razgovora sa ukrajinskim kolegom Andrejem Sibigom, povodom incidenta sa ruskim dronom koji je ušao u poljski vazdušni prostor. On je istakao i da je Varšavi hitno potrebna nova protivvazdušna odbrana tipa „Patriot“.

„Patrioti su nam potrebni odmah, jer dronovi nisu jedina vrsta ruske pretnje po naš vazdušni prostor“, rekao je Sikorski.

Ukrajina pozvala NATO da reaguje

Odmah nakon incidenta sa dronom 10. septembra, ukrajinski šef diplomatije Andrej Sibiga pozvao je NATO da donese odluku o obaranju svih ruskih vazdušnih ciljeva i dronova iznad teritorije Ukrajine. On je od Zapada zatražio i dodatno jačanje ukrajinske PVO.

„Mora da postoji jasna i odlučna reakcija partnera. To znači trenutna odluka o obaranju ruskih vazdušnih ciljeva iznad Ukrajine. Računamo na to“, poručio je Sibiga.

Dan kasnije, 11. septembra, ministri spoljnih poslova Ukrajine, Litvanije i Poljske, u zajedničkom saopštenju tzv. Lublinskog trougla, ocenili su incident kao „namerni i koordinisani napad“. Oni su zatražili koordinisan odgovor NATO-a, dodatno jačanje PVO Ukrajine i „istočnog krila“ alijanse, a Kijev je ponudio da podeli obaveštajne podatke i iskustvo u borbi protiv ruskih dronova.

Varšava traži dodatne „Patriote“

Kako piše agencija Blumberg, Poljska je zatražila od NATO-a dodatne sisteme PVO i tehnologiju za borbu protiv bespilotnih letelica. Premijer Donald Tusk je naveo da očekuje konkretne predloge lidera Francuske, Velike Britanije, Italije, Nemačke, Holandije i Ukrajine.

Velika Britanija, prema istom izvoru, razmatra povratak dela lovaca „Tajfun“ u Poljsku, koji su pre mesec i po dana povučeni iz NATO misije vazdušne policije. Takođe, u alijansi se razmatra premeštanje „Patriota“ u Poljsku, mada nema konsenzusa – zamenik nemačkog ministra odbrane Jens Pletner izjavio je da bi najefikasnije bilo postaviti ih direktno u Ukrajini.

U međuvremenu, baltičke zemlje su apelovale na Kongres SAD da nastavi finansiranje Baltičke bezbednosne inicijative, s obzirom na moguće smanjenje američke vojne pomoći Evropi od strane predsednika SAD Donalda Trampa. Ta sredstva su namenjena za kupovinu američkog oružja.

Poljska i Letonija zatvorile deo neba

Na zahtev poljske vojske, nacionalna agencija za vazdušnu navigaciju zatvorila je 11. septembra vazdušni prostor u blizini granice sa Ukrajinom i Belorusijom, do 9. decembra. Odluka obuhvata sve letelice, uključujući civilne dronove, osim vojnih.

Nakon toga, i Letonija je objavila zabranu letova u pograničnom pojasu. Ministar odbrane Andris Spruds rekao je da će zabrana trajati najmanje nedelju dana, počev od 11. septembra u 18:00 po moskovskom vremenu.

NATO neefikasan protiv dronova?

Prema pisanju nemačkog lista Bild, tokom incidenta 10. septembra, holandski piloti na F-35 stacioniranim u Poljskoj gađali su dronove raketama AIM-9 Sidewinder. Cena jedne takve rakete, koja iznosi oko 400.000 evra, višestruko prevazilazi troškove proizvodnje i lansiranja jeftinih ruskih dronova.

„Na duže staze, korišćenje F-35 protiv dronova nema nikakav vojni smisao“, izjavio je jedan visoki predstavnik NATO-a za Bild.

Zbog toga su, kako se navodi, nemačke oružane snage prinuđene da koriste opremu koja nije predviđena za borbu protiv dronova – poput borbenih vozila pešadije „Puma“ sa topovima od 30 milimetara. General-potpukovnik Alfons Mais, inspektor nemačkih kopnenih snaga, otvoreno je priznao da je odbrana od dronova trenutno najslabija tačka Bundesvera.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI