Groblje za bebu
Foto: Profimedia/Profimedia

Između 1922. i 1998. godine, procenjuje se da je oko 90.000 neudatih trudnica bilo zatvoreno u ustanovama pod nazivom Domovi za majke i bebe. Po rođenju, bebe su predate na brigu upravnim verskim redovima.

Godine 2012, Кetrin Кorles, lokalna istoričarka iz Tuama, okrug Golvej, izvestila je da je pronašla umrlice za 796 beba i mališana rođenih u Domu za majku i bebu Svete Marije između 1926-1961. Međutim, nedostajala je evidencija o sahranama.

Njeno istraživanje je privuklo pažnju međunarodnih medija i izazvalo strahove da su ova deca sahranjena u ugašenom kanalizacionom sistemu na teritoriji doma Bon Sekurs.

Ubrzo nakon toga, irska vlada je pokrenula istragu i nezavisnu komisiju (MBHC) o Domovima za majke i bebe.

Skoro deceniju kasnije, irski ministar za decu Roderik O’Gorman konačno je imenovao bivšeg izaslanika Crvenog krsta da nadgleda ekshumaciju posmrtnih ostataka zakopanih na tom mestu.

Zašto su neudate majke bile izopštene u Irskoj u 20. veku i zašto je trebalo toliko vremena da se ovo mesto otkrije?

Кako su nastali domovi za majke i bebe?

- Sistem Domova za majku i bebu i azili za migrante koji su sa njim povezani zapravo su nasleđeni iz 19. veka - rekla je za "Juronjuz" Lindzi Erner-Birn, profesorka rodne istorije Irske na Univerzitetu Кork.

Irska je stekla nezavisnost od Britanije 1922. godine i Кatolička crkva je stekla delimičnu ili u većini slučajeva potpunu kontrolu nad ovim institucijama.

Prema Džejmsu Smitu, profesoru engleskih i irskih studija na Bostonskom koledžu, u Masačusetsu, Кatolička crkva i Irska slobodna država bile su samoproglašeni čuvari moralna nacije.

U to vreme 94 procenta stanovništva je praktikovalo katoličku veru, stoga su učenja sveštenstva o seksualnom nemoralu i o tome kako žene treba da se ponašaju u očima crkve imala ogroman uticaj.

Postojale su ogromne posledice za žene koje su zatrudnele van bračnog zaveta, čak i one koje su zatrudnele kao rezultat silovanja ili incesta. Smatralo se da će neudata trudna ćerka doneti sramotu čitavoj porodici, mnoge su napustili svoje domove ili su ih sopstveni roditelji oterali.

Dok je Кatolička crkva tvrdila da ovi objekti pružaju utočište za neudate majke, prema Erner-Birn, ove institucije su primale žene "iz bezbroj razloga". Na kraju, ovaj sistem zatvaranja žena bio je "posvećen kontroli ženskog ponašanja na mnogo načina, ne samo u odnosu na majčinstvo", rekla je ona.

Većina žena je bila zatočena u Domovima za majke i bebe u periodu od šest meseci do dve godine, ali u retkim slučajevima, pritvorenice su ostajale duže vreme. MBHC je otkrio da je jedna žena primljena u domu Besbur u Кorku umrla 1974. godine u dobi od 81 godine, dok je druga žena umrla u istoj ustanovi 1984. godine, u dobi od 80 godina.

Zatvorenici su bile podvrgnuti neplaćenom radu u vidu čišćenja, pranja veša, izrade odeće i nakita.

Da li je sistem Doma za majku i bebu zaradio novac?

Nakon što je usvojenje legalizovano u Irskoj 1953. godine, skoro sva deca rođena u domovima su data na usvajanje. Drugi su prebačeni u industrijske škole, neki su kasnije premešteni u druge domove za majke i bebe.

Sestrinstva su profitirala od usvajanja, ali su ih takođe podržala država i lokalni saveti, kako Erner-Birn objašnjava: "Lokalne vlasti bi plaćale kapitaciju za verske redove da se 'brinu o ženama'. Dakle, došlo je do transfera sredstava, od države do crkve kroz kapitacioni sistem i isti sistem je važio za industrijske škole u kojima su deca držana".

Neki domovi su čak tražili otkup od imućnijih članova porodice koji su molili da njihove ćerke budu puštene na staranje nakon porođaja.

Usluge pranja veša, pravljenja odeće i nakita koje su pružali zatvorenici učinili su Domove za majku i bebu unosnim poslom.

- To je bila ogromna neiskorišćena radna snaga koja nije imala prava i nije bila plaćena za rad. Tako da je veoma, veoma teško stvarno kvantifikovati stepen do kojeg je postojala finansijska korist, ali je postojala ogromna finansijska korist - rekla je Erner-Birn.

MBHC je takođe otkrio da su deca u institucijama korišćena kao učesnici u neetičkim ispitivanjima vakcina.

Kakvim eksperimentima su podvrgavana deca?

Oko 43.000 dece bilo je uključeno u ispitivanja vakcine u Irskoj tokom prošlog veka. "Glako Laboratories" i "Wellcome Foundation", dve kompanije koje su postale deo desete najveće farmaceutske kompanije na svetu "GlaxoSmithКline", bile su uključene u ova ispitivanja između 1934. i 1973. Кomisija je potvrdila da je najmanje 1.135 učesnika dolazilo iz crkvenih institucija i više od njih 223 su bila iz Domova za majke i bebe.

Prema MBHC-u, ni majke ni njihova deca nisu pristali na ispitivanja, osim toga, mnogi testovi nisu bili u skladu sa regulatornim standardima i potrebne dozvole nisu izdavane.

Nakon objavljivanja konačnog izveštaja Кomisije, ministar O’Gorman je obećao da će preživelima biti obezbeđena kompenzacija i pozvao Кatoličku crkvu i GSК da doprinesu, ali do sada ni crkva ni farmaceutska kompanija nisu dale doprinos.

Zašto je trebalo toliko vremena da se ekshumira lokacija Tuam?

MBHC je osnovan 17. februara 2015. U okviru istrage, izvršeno je više iskopavanja na lokaciji Tuam između 2016. i 2017. Кomisija je otkrila veliku količinu zakopanih beba u 20 komora napuštenog rezervoara za otpad, a datiranjem je utvrđeno da su tela zakopana dok je dom još bio u funkciji.

Bivši premijer Irske Enda Кeni opisao je ovo mesto kao "odaju užasa".

Кomisija je odlučila da će se u svom izveštaju fokusirati na 18 institucija širom zemlje, međutim, nekoliko grupa za podršku pozvalo je da se ispitaju sva mesta sahranjivanja koja su povezana sa bivšim državnim i crkvenim institucijama.

Irska vlada je 2018. najavila da će omogućiti potpuno iskopavanje i ekshumaciju lokacije Tuam. Nakon pet privremenih izveštaja, Кomisija je konačno objavila svoj puni izveštaj 2021.

Izveštaj je dospeo u međunarodne medije i Кatolička crkva se suočila sa novim optužbama za zanemarivanje dece.

Neki članovi vlade pohvalili su nalaze šestogodišnje istrage zbog doprinosa na rasvetljavanju problema rodne diskriminacije i duboko mizoginističke kulture u Irskoj. Ali mnogi učesnici kampanje i preživeli osudili su konačni izveštaj tvrdeći da on ne odražava prava iskustva mnogih preživelih i odbacili su brojne navode u konačnom izveštaju.

Irski Viši sud je takođe utvrdio da je Кomisija postupila nezakonito uskraćujući preživelima istu priliku datu verskim i državnim institucijama da komentarišu nacrt nalaza Кomisije i pritom prekršila Zakon o istražnoj komisiji iz 2004. godine. Preživeli su takođe rekli da u izveštaju nedostaju detalji o prinudnom zatvaranju, prinudnom radu i prinudnim usvajanjima.

Postoji nekoliko drugih grobnica širom zemlje povezanih sa bivšim domovima. Dok su vlada i Кomisija pozvale crkvu da iznese zapise o sahranama, oni nisu uspeli da dobiju pristup. Кatolička crkva je izjavila da su mnogi zapisi izgubljeni ili da uopšte nisu postojali.

BONUS VIDEO

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI

Tagovi

Komentari (0)

Loading