U saopštenju koje je objavio portal Iran Internešnal, Ahmadinedžadova kancelarija je odbacila navode kao "tvrdnje u holivudskom stilu" koje "nisu vredne poricanja".

Optužila je Njujork tajms da objavljuje "lažne vesti i izmišljotine" i tvrdila da su novine bile spremne da objavljuju izveštaje u zamenu za plaćanje.

Kancelarija je takođe demantovala izveštaje da je Ahmadinedžad stavljen u kućni pritvor, rekavši da je bivši predsednik ostao aktivan i da nastavlja svoj uobičajeni svakodnevni rad.

"Objavljivanje detalja bi ugrozilo operaciju"

U razgovoru za izraelski Kanal 14 u ponedeljak, bivši visoki zvaničnik Mosada i obaveštajni komentator Sagi Asulin kritikovao je objavljivanje prijavljene operacije, tvrdeći da bi otkrivanje navodnih operativnih detalja moglo ugroziti obaveštajne metode i izvore.

"Ovde postoji sistem, informacije koje štete bezbednosti države objavljuju se u stranim izvorima i to prolazi bez posledica", rekao je Asulin.

"Ako su ovi izveštaji tačni, objavljivanje ovakvih detalja moglo bi zapravo da našteti obaveštajnim sredstvima, operativnim kapacitetima i državnoj bezbednosti"

Asulin je takođe sugerisao da operacija možda nije završena, upozoravajući da bi pažnja trebalo da se usmeri na one koji bi mogli imati interes da naškode Ahmadinedžadu unutar Irana.

Izjava je usledila nakon izveštaja Njujork tajmsa da je Mosad održavao tajne kontakte sa bivšim iranskim predsednikom Ahmadinedžadom nekoliko godina kao deo konačno neuspešnog napora da se pripremi za moguće svrgavanje iranske vlade.

Sve počelo 2022. godine

Prema izveštajima koji se pripisuju više od 30 političkih, diplomatskih i bezbednosnih izvora, odnos je počeo da se razvija 2022. godine nakon što je izraelska obaveštajna služba zaključila da se Ahmadinedžadovi stavovi i odnos sa iranskom vladajućom službom menjaju.

U izveštajima se navodi da je Ahmadinedžad dobijao finansijsku i logističku podršku za putovanja i smeštaj u inostranstvo i da je učestvovao u tajnim sastancima van Irana, uključujući i Budimpeštu.

Tadašnji direktor Mosada, David Barnea, navodno se lično sastao sa Ahmadinedžadom u mađarskoj prestonici 2024. godine. Kasnije se navodi da je izraelska obaveštajna služba obavestila CIA da je uspostavila kanal komunikacije sa bivšim iranskim predsednikom.

Izraelski zvaničnici su navodno smatrali Ahmadinedžada mogućom figurom za post-režimski politički poredak, uprkos njegovoj istoriji žestoke antiizraelske retorike, poricanja Holokausta i podrške širenju iranskog nuklearnog programa.

Navodna operacija je navodno ušla u odlučujuću fazu u februaru 2026. godine, tokom početnih faza rata u kojem su učestvovali Iran, Izrael i Sjedinjene Države.

Navodno je izraelski napad pogodio Ahmadinedžadov stambeni kompleks u Teheranu, uništivši objekte koje je koristilo njegovo obezbeđenje i oštetivši njegovo oklopno vozilo.

Operativci Mosada su ga potom navodno prevezli u sigurnu kuću u Iranu. Međutim, izveštaji navodno navode da je Ahmadinedžad kasnije postao nepoverljiv prema operaciji i odbacio plan da se vrati na vlast.