Britanski Gardijan objavio je opširnu analizu istoričara Timotija Gartona Eša u kojoj se iznosi čak osam ključnih koraka za zaustavljanje Vladimira Putina i sprečavanje, kako navodi, širenja ruskog uticaja u Evropi.

U tekstu se otvoreno navodi da Evropska unija i NATO moraju da pripreme dugoročnu strategiju protiv Rusije, uz upozorenje da bi naredne godine mogle doneti ozbiljnu bezbednosnu krizu na istoku Evrope.

Eš tvrdi da Zapad ne sme da računa na skoro slabljenje vlasti Vladimira Putina, uprkos ekonomskim problemima i tenzijama unutar Rusije.

– Promene u Moskvi mogu doći samo kroz unutrašnje procese ili protok vremena, ali ne spoljnim pritiskom – ocenjuje britanski istoričar.

Zbog toga poziva EU i NATO da razviju mnogo agresivniju i dugoročniju strategiju prema Rusiji.

Prvi korak koji navodi jeste jasno definisanje ciljeva Zapada.

Po njegovom mišljenju, Moskva pokušava da obnovi uticaj nekadašnje ruske imperije, oslabi NATO i razbije jedinstvo Evropske unije, a sprečavanje tih planova vidi kao glavni zadatak evropskih država.

Drugi ključni element odnosi se na nastavak pomoći Ukrajini.

Eš upozorava da bi prekid vatre mogao da uljuljka Evropu i omogući Rusiji da dugoročno iscrpi Ukrajinu politički i ekonomski.

Veliki deo njegove strategije zasniva se na nastavku ekonomskog pritiska na Moskvu kroz sankcije, uz poruku da EU mora ostati jedinstvena čak i ako posledice budu bolne po evropske ekonomije.

Posebnu pažnju izazvao je deo analize u kojem upozorava na mogući sukob Rusije i NATO-a tokom 2027. i 2028. godine.

Prema njegovoj proceni, Moskva bi mogla da proceni da je to povoljan trenutak zbog političke situacije u Vašingtonu i mandata Donalda Trampa koji traje do januara 2029.

Eš tvrdi da za ozbiljnu krizu ne bi bio potreban veliki rat, već čak i ograničen incident na istočnom krilu NATO-a, poput zauzimanja nekoliko kilometara teritorije u baltičkom regionu.

Upravo zbog toga poziva evropske države da razvijaju sopstvene vojne kapacitete nezavisno od Amerike.

U tekstu se posebno pominju nemačke NATO snage, kao i britansko-severno-baltičko-holandske ekspedicione jedinice koje bi, prema njegovoj proceni, morale imati važniju ulogu u odvraćanju Rusije.

Jedna od najkontroverznijih tačaka odnosi se na takozvani hibridni front.

Eš smatra da evropske države ne bi trebalo samo da se brane od navodnih ruskih operacija, već da u određenim okvirima pređu i na aktivnije delovanje.

Britanski istoričar takođe navodi da Zapad ne bi trebalo da razgovara samo sa Vladimirom Putinom, već i sa drugim centrima moći unutar Rusije — poslovnim elitama, birokratijom i delom ruske emigracije.

Po njegovom mišljenju, upravo bi takvi kontakti mogli postati važni u slučaju velikih promena unutar same Rusije.

Posebno osetljiv deo njegove analize odnosi se na evropske nacionalističke i populističke partije.

Eš upozorava da bi jačanje takvih snaga moglo da izazove nove podele unutar EU i NATO-a i otvori prostor za ruski uticaj.

Kao primere navodi Viktora Orbana, Roberta Fica i nemački AfD, uz tvrdnju da bi eventualni politički uspon pojedinih desničarskih pokreta dodatno zakomplikovao poziciju Zapada prema Moskvi.

Na kraju analize zaključuje da ključ buduće strategije vidi u očuvanju stabilnih i jakih evropskih društava.

– Najveći izazov za liberalne demokratije biće strateško strpljenje – ocenjuje Eš, upozoravajući da promene u Rusiji mogu doći veoma brzo, ali i da mogu čekati čitavu deceniju.